Opštinske novine
3
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 1115
тај се број поново подиже за годину дана доцније за 3383 м 3 односно за једну четвртину. Ипак је у три маха, годишња производња исцрпљене воде била према ранијем годишњем стању погоршана, и то: 1921, 1925 и 3928 године. Узрок томе тешко је наћи, али се може опћенито узети, да су V главном на то утицала веома топла лета. Уз то и други разлог, који је важнији, то је, мања издашност водоводних инсталација. Ако према периодима средимо табелу број 3 добивамо да је било исцрпљено пијаће воде: 1923 више него 1919 за 2.093.978 одн. 70.1% 1928 више него 1923 за 2,769.812 одн. 54.5% 1930 више него 1927 за 2,348.536 одн. 29,9% или 1930 више него 1919 за 7,212.326 одн. 241.6% 1930 више него 1923 за 5,118.348 одн. 100,7% Интересантно је упоредити годишњу количину исцрпљене воде према броју београдског становништва. Тако је:
1925 1926 1927 1928 1929 1930
974.150 м 3 1,174.200 м 3 1,608.255 м 3 1,732.900 м 3 1.396.511 м 3 2,237.400 м 3
Према томе од 1925 до 1930 године количина исцрпљене савске воде повећала се за 1,263.250 м 3 односно за 129,7% . Да би могли још тачније приказати развој београдског водовода, послужићемо се табелом број 4, која нам гтоказује колико 1 'е ко 1 'е године инвестирано капитала. Од 1919 до 1930 године укупна свота инвестираног капитала износи динара 118.941.800 према чему отпада просечно на сваку годину динара 9,911.817,Иста нас табела уједно упознаје с напорима које је Општниа уложила да Београц снабде водом. 22,3% од укупног износа инвестиција отпада на каптажу и чишћење воде, а 30,7% на дизање воде, довођење у
Кретање инвестиција за београдски водовод у год. 1919—1930 Табела бр. 4.
Године
За каптажу и чишћење воде
За дизање воде, довођење у варош и резервоаре
За мрежу и поделу воде
С в е г а
Д и н
а р а
1919 1920 1921 1922 1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930
40.000.50.000.— 2,470.000.3,726.000.— 900.000.3,325.000.— 3,715.000.4,880.000.— 5,700.000.1,170.000,— 530.000.—
22.500,258.300.— 1,550.000,3,540.000.— 2,650.000.5,000.000,— 11,300.000.11,100.000. 1,100.000.— 540.000,850.000.— 2,000.000.340 000.3,460.000.— 3,700.000.1,500.000.— 2,900.000.12,500.000. 11,350.000.— 3,100.000.13.675.000.— 540.000.890.000.— 2,050.000.2,832.500,— 7,444.300.6,150.000.— 8,365.000,9,265.000.— 22,380.000.28,350.000.— 15,370.000.15,305.000.— Свега
26,506.000.—
36,520.800.—
55,915.000.—
118,941.800,—
1921. године допадало је једном становнику годишње 27,59 м 8 пијаће воде, 1929: 38,65 м 3 , а 1931 године 42,21 м 3 . 1931 год. становништво Београда било је снабдевеније водом него 1921 год. за 52,9%. Не треба заборавити да се број становништва од 1921 до 1931 године повећао за 116,1%. Међутим је годишње повећање исцрпљене воде надвисило тај прираст становништва за 52,9%, што доказује, да се београдски водовод у томе погледу знатно унапредио. Што се тиче савског водовода, његов је капацитет далеко мањи. Према подацима којима располажемо било је исцрпљено савске воде:
варош и резервоаре, док 47 % отпада на мре^ же и поделу воде. Инвестирани капитал покривен је делом из зајмова а делом из набавака из Немачке на рачун репарација. Како је у време од последњих 12 година било укупно исцрпљено 72,6 мил. куб. метара пијаће воде, то је за производњу сваког кубног метра воде, која је дата Београду, инвестирано један динар и 63 паре. То је скоро цена за коју данас даје Општина један кубни метар воде грађанству у виду основне таксе на воду. Али као што смо нагласили, инвестиције нису падале на терет буџета водовода, тако, да за њихово цокриће и није тражено од грађанства да их