Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1335

придржавајући се строго хералдичких закона. Као осиовни елеменат на свим својим скицама узео је г. Чарапић: две реке, Дунав и Саву — симбол исконске снаге Београда; бео град симболичка претстава самог назива престонице; кула као симбол тврђаве, отпорности и снаге Београда. Осим тога на појединим скицама унет је: државни грб — као симбол ослобођења; орао од кога зраче светли зраци —- као симбол светлости и духовне снаге престонице; трирем — као симбол старине Београда; торњеви са српском и турском заставом, важније године из историје Београда и т. д. Према закључку треће седнице Стручног Одбора установљен је ужи Одбор у који су ушла следећа лица: — Урош Предић, Богдан Поповић, проф. Костић, Лукић, Шобајић, Стојановић, Чарапић са задатком, да на основу свег познатог материјала утврди: а) елементе новог грба града Београда и б) да израдити скицу према тим утврђеним елементима, која ће бити поднета Стручном Одбору на избор и дефинитивно одобрење. Прва седниц: Ужег Одбора била је одређена за 17. мај ове године. Ради ненадне смрти члана Ширег Одбора Живана Живановића и његовог погреба и спровода на коме су учествовали многи чланови, седница .је одложена и одржана 19. маја 1931 године■

Сћица ноћог грба града Београда према елементима утбрђеним на седници Ужег Одбора, коју је усђојио Шири Одбор. (Рад г. Чарапића)

Скица грба града Београда — г. Чарапић, сећретар Канц. Краљ. Ордена —

Седници су присуствовала следећа лица: Предић, Костић, Богдан Поповић, Шобајић, Лукић, Чарапић. Чланови су још једанпут темељито претресли сва питања у вези с грбом града Београда, заустављајући се нарочито на богатом мтеријалу, који је отворен стајао на расположењу у већ израженим усменим и писменим мишљењима и предлозима појединих чланова Ширег Одбора, као и службеном извештају господина проф. Ивића, који је установио, да је Београд — почињући од средњег века, кад су у њему владали Мађари, до новијег доба — два пута мењао свој грб; да је грб Београда из мађарске периоде идентичан с грбом о коме је у своје време писао потпретседник Д-р Милослав Стојадиновић. Најраније податке о овоме грбу открио је г. Ивић у делу немачког историчара Фугера, затим код Хефнера — који за овај грб вели, да је он „хералдичка комбинација грба старе и нове мађарске државе с кулом, која преставља град Београд" — и коначно на старом плану Београда, кога је, у доба Принца Евгенија Савојског, радио немачки сликар Пушнер. Други грб, сасвим независан од овог средњовековног мађарског грба за кога Д-р Ивић држи, да је био на снази и за доба Деспота Стевана, добио је Београд за време аустријске владе у Београду од 1717 до 1739. Г. Ивић, у својим докуменгованим писмима, даје тачан опис изгледа и постанка овога грба, кога су сачињавале три турске џа-