Opštinske novine

Стр. 62

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Пошто је извршено привремено конституисање Сената, Претседник Сената дао је реч Претседнику Владе г. Петру Живковићу, ко.ји је прочитао Указ Њ. В. Краља о наименовању сенатора, које је Он поставио на основу чл. 50 Устава. Господа сенатори су Указ Њ. В. Краља саслушали стојећи. После тога, секретар Сената г. Д-р Васо Глушац прочитао је извештај Државног одбора о изборима сенатора, а затим је Претседник Сената г. Хрибар позвао биране сенаторе, да предаду своја пуномоћја, ради верификације. Када су господа сенатори предали своја пуномоћја, г. Хрибар, Претседник Сената, устао је и одржао следећи говор: Признаћете ми, господо сенатори, да је за чене нароичта , и срећа да могу у овако висожим годинама свога живота отворити овај први састанак Сената Краљевине Југославије, који је саставни део преставништва нашег народа, новог претставништва које значи за нас ново доба, Тиме што је ова велика част и дужност мени пала испун.ене су најсмелије жеље које сам од својих вајмлађих година гајио. Господо сенатори, Оенат је део Народног претставништва, дакле нов чинилац у нашем уставном животу, а то врло много значи. Видовдански устав, који је примила уставотворна окупштипа, није познавао тај други законодавни чинилац у управи наше државе. Мени се чини да је то била велика грешка, јер да га је познавао, сигурно не би дошло до таквих неприлика у нашем парламентарном животу до каквих је нажалост дошло. Ми се морамо угледати на друге напредне демократске државе, нарочито на западу. У н>има Оенат већ одавно постоји и та је институција показала врло добре резултате. Ми Словени нарочито имамо пуно разлога да се радујемо што је оживотворен наш Сенат и то ради тога јер је међу Словенима више него и у једном другом народу старешииство увек одлучивало у стварима јевног добра. Нарочито је то било код Вас браће Срба и браће Хрвата, где су још до нашега доба старешине имале одлучивати у уском кругу обитељи и где су увек били поштовани у јавном животу. Сенат је дакле нов чинилац у нашем државном животу. Ми смо ла тај начин дошли до новог доба у развитку нашег државног живота. Време наших међусобних унутарњих размирица закључено је. Праводобно дошао је спае, од оне стране, од које смо спас и помоћ и очекивали, јер смо вицели. да иначе јуримо у пропаст. Дошла је помоћ од оног великог јунака, који је оживотворио нашу нову државу Био је то наш преузвишени Краљ Алевсандар Први. (Сва господа сенатори устају и узвикују бурно и одушевљено: Живео Краљ!). Њ. В. Краљ је наше горе лист. Он је одгајен и васпита® у традицијама славне српске прошлооти, из које тако красно сјаји мудрост и величина цара Душана и самопрегор до крајности Милоша ОбиЈргћа. Он се угледао у врлине Свога Великог

Оца и потпуно је појмио, као и Он, своје велике владалачке дужности. Крепком руком, снажним својим мачем иресекао је онај узао, који се све више заплитао, услед међусобнних размирица сва три брата, која су дошла до самосталности своје заједничке куће. Он је то учинио да би спасао нашу Државу од несрећног стаља у које је дошла била за време пређашњег парламентарнот режима. Сада је на нама, господо, када смо се сакупили у. о: о ново доба, да се сложним радом брииемо за Г.у цућност наше велике, уједињене и красне Домоз тне. Све нас мора да води једна мисао. Кад Јкивимо у једном заједничком Дому, и ако смо раннје живели под различитим околлостима, ми сви морамо тежити једном једином циљу: да се наш народ високо дигне и да наша држава буде поштована у целом свету. Ништа друго не треба да нас спаја него узајамна братска л>У$ а в, јер је сагурно да смо се сви сстали са истом и једнаком љубављу. Велики чешки песник Јан Колар у своме красном делу „Слава Цару" каже: Ко ти? Ја Чех, Ко ти? Ја Срб. Ко ти? -Ја Полак јестем. — Нехте тохо, диоки моје: млувте Славјан!" То је бно онај велики проповедник велике словенске мисли у коју сам ја био свагда тврдо уверен да ће некада по<5едити. Тим више је потребно за све нас да престанемо једном уводити све оно што би нас подсећало на племенску подвојеност, већ да се свагда осећамо као један велики народ, југословенски народ, који пма своју државу, која је велика, и кооја мора, ако само хоће, да буде срећна. Ми морамо тежити томе, да сваки наш држављанин свагда и у свакој прилици може рећи: „Ја сам југословенскн држављанин", као што је некада тгоносно могао говорити римски држављанин: „Ст1$ гошапиз зит". Сенат ће за неколико дапа огпочети своје редовно пословање. Ма да је његов делокруг нешто суженији од делокруга Народне Скупштине, Сенат ће ипак имати веома важан домен рада у нашем уставиом животу. И моћиће давати Крал.евској Влади своја посебна мишљења о појединим питањима и предметима, који долазе у његову компетенцију. И нас у Сенату као и Народној Скупштини чека велики и важан посао. Као што видите, дапас у свету је завладала општа криза, па и ми ту кризу доста осећамо. Није било ни једног народа и ни једне државе за време светског рата која је принела толкко жргава и у добрима и у животпма, као што је то учинила српска држава и српски народ. Па инпак, после свих тих великих жртава постоји велика опасност да изгубимо оне рспарације које су нам бпле одређене. Наша влада се скажно томе одупрла, и ми смо срећни што видимо како она чува наше становигате и земаљске интересе. И Се®ат ће сигурно бити срећан, ако буде могао својим радом подупрети Владу у аеним настојањима, Како се ствари, на срећу, развијају, ја се надам, да ћемо моћи да поетигнемо потпуну сагласност између Народне Скупштине и Сената у свим стварима и да ће та сагласност уродити најбољим резултатима. Та сагласност бпће најбоља залога за срећу н»ше до-