Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 153

и да у својо ј метрополи, Енглеској, не налазе више матер већ маћеху, проглашују своју независност. Под идејним вођством Франклина, Џеферсона и Адамса створен је први устав независних америчких република уједињених у један државни савез. Савезу је требао један вођа који ће га повести у рат за независност и који ће ударитн чврсте темеље његовој политичко ј организацији. Прокламација независности била је уперена противу силне, готово свемоћне Британије. Дух америчке побуне изазвао је енглеску реакцију, из енглеских пристаништа кренуле су флоте натоварене војском за Америку. Дело слободе дошло је у питање, и погледи побуњеника сконцентрисаше се опет на фармера и платнажера у Мон-Бернону. Решен да се до краја бори за права која су америчкн патриоти били прокламовали он се одмах нстакао на првом Конгресу. Скроман фармер је сада велики грађанин, који почиње играти пресудну улогу, тако да се његово име спаја са историјом Сједињених Америчких Држава, и његова личност постаје оличење борбе за америчку слободу и независност. Конгрес га поставља за врховног команданта усташке милиције и рат за америчку независност води се под његовом командом. На крилима његовог генија уноси се полет, а чврстина његовог карактера улева гвоздену дисциплину у необучене добровољачке и усташке трупе. Потпомогнут Лафајетом, генералом француским који је на челу француских добровољаца похитао у помоћ американским борцима за слободу, Вашингтон се носи са енглеским трупама и после низа борби са наизменичним исходом он успева да потуче Енглезе код Трентона и Јорк-Тауна и да тиме приведе у стварност независност коју је њен духовни носилац Франклин био прокламовао. После завршене револуције Вашингтонови су напори били управљени на учвршћење јединства између новоослобођених федералних држава, и када се по новом уставу имао изабрати први претседник нове уније, није избор ни на кога другога могао пасти до на Ђорђа Вашингтона. Својим ауторитетом, једним готово визионерским патриотизмом Вашингтон је успео да се одржи далеко изнад партијских зађевица и да своју земљу поведе путем среће и напредка. Вашингтон је два пута биран за претседника Сједињених Америчких Држава; и када је трећи пу т требао да буде изабран он је одбио кандидатуру. Сматрао је да је његово дело завршено и да нема више разлога

да се опет не повуче у положа ј обичног, скромног грађанина-фармера. У МаонтВериону он је продужио да сади дуван на својој плантажи, као што је то некада пре своје славе и величине чинио. И

Претседник Београдске општине инж. г. Милан Нешић.

свет се данас пита, да ли је Вашингтон био већи у рату кас војсковођа, на влади као државник, у личном животу као човек. Као античке фигуре из римског херојског доба, које када их отаџбина позове заблистају ратничком и државничком генијалношћу, да се потом драговољно повуку у ред обичних грађана, тако је и свај фармер из Вирџиније, извојевавши својој отаџбин.и слободу и чезависност, драговољно се вратио у ред обичних грађана. Име Вашингтоново не персонифицира само америчку борбу за слободу и независност, оно не припада само историји. Вашингтон значи још и нешто више. Он /е једна морална вредност целокупног цивилизованог људског рода. Он је један од оних светлих примера на којима се генерације свих континената уче грађанској врлини како треба своју отаџбину без егоизма љубити, како се за њу жртвовати, и како не тражити награду. Признање успомене Вашингтонове данас је опште. Колико У њему цео свет