Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 197

одбранбеном пошумљавању околине Земуна. Пошто овај кривуљ расте нешто више од првога, горњега, онда је овоме место по средини овога најнижег појаса. Овим би кривуљем требало засадити појасић од г / 3 овог најнижег појаса (50 м.), ако ће се узети у обзир и онај трећи кривуљ, који ће се сад одмах описати; ако ли би се пак остало на само ова два под а и б, онда по пола (75 м.) ширине овог најнижег појаса. в) Ршиз ши^ћиб (8сор.), (са пуним ботаничким именом: Ртиз топ!апа, МШ,, уаг. Ми§ћи8, 8сор.). — Овај је још подеснији за мочварска места, где порасте и до 4 м. висине. На осушном земљишту, какво ће бити око Београда, његов ће пораст бити 1—2 м., те нешто виши и од предњег другог, под б, на који би начин врло корисно заузео овај кривуљ највишу Ј / 3 овог „најнижег појаса", те би се лепо могла извести потребна коса равнина по којој треба устока да добије кос покрет увис (нпр. око Земуна). Општа напомена за сва три ова кривуља гласи: да би при набавци садница ових борића требало бити врло обазрив, те тражити од најсолиднијих арборета, најчистију специју од сваког, неомележену, нехибридирану од инсеката цветним прахом од високих борова. Осем ова три кривуља може се при овом пошумљавау употребити и ова зимзелена биљка: г) Јишрегиз заћта, Iса народним именима: сомина и смрдљика, једна је особена врста клеке, клековине, вење, дакле низак зимзелени четинар. Ова се биљка може употребити као замена првог а у нужди и другог овде описаног кривуља, јер старија биљка расте и 2 м. високо, а млађе се бокоре ниско до земље. Није за препоруку да се засађује помешана са ова три горња кривуља, већ или као један ужи појас (нпр. између а и б овог најнижег појаса) или никако. Овај најнижи по.јас има врло важан задатак: да издржи најјачи напад најниже ветровите струје, и да је потисне унеколико увис, дајући јој почетни коси правац. Овим ће бти већ учињена олакшица биљкама средњег појаса, што ће те биљке бити ослобођене најјачег притиска најдоњих слојева ветра. Због овога важног задатка треба при пошумљавању обратити овом појасу највећу пажњу. Овде је место још неким напоменама. Ово је четинарско шибље, ови кривуљи, врло ретко, те ће бити потеже набавити од њега довољне колиичине садница; али ће се оне ипак наћи ван наше земље у чувеним арборетима. Само треба изнаћи солидне арборете на које се може човек ослонити, и који ће се часно обавезати, да ће лиферовати робу не само добро однеговану већ и у најчистијим специјама, које би остале стално ниске и при

топлијој клими и на бољој земљи. Ових арборета има у Чешкој. Немачкој и Француској. Али ће ипак бити најбоље, па чак и најјевтиније, образовати одмах расаднике овде у околини Београда, а од поузданих фирми са стране набавити само семе, па их овде извести и одгајити под београдским поднебљем, где ће бити и засађени на стално место. (О овоме ће бити овде доцније више говора). Ових кривуља има нешто и у нашој држави, на нашим највишим планинама. Али се никако не би смели ти борићи ископавати на впсоким планинама, па их пресађивати на одређено место око ниског Београда. У том би случају бкло пре свега примање врло рђаво, напредовгње примљених би било зацело још горе, а дуготрајност њина најгора. За ову сврху пошумљавања одбранбеног појаса морале би се у иностранству тражити саднице изведене и однеговане у ниским пределима, у каквом је и Београд. А то је већ тешко наћи. Те и ова околност говори за то да се за кривуље образује расадник негде у околини београдској, на оцедитом месту. Ово подизање расадника зацело би успорило ово пошумљавање, Но овде и није толико у питању време, колико солидност извршексг посла. Кад је Београд раније живео деценијама година без шумске заштите од кошаве, нека се промучи још рецимо за једну или две деценије док се не засади одбранбена шума од произведних садница у његовој околини — само да та одбрана буде ваљана и солидна. 5. 2) Средњи појас долази одмах до најнижег, од кривуља. Овај треба да заузме такође око 150 м. ширине. Затим, и овај појас треба да се подели на три под-појаса, на: доњи, средњи и горњи (или средњи на.јнижи, средњи средњи, и средњи највиши). Овај средњи појас, као што је већ речено, има да се засади четинарима средњег пораста, због чега се и назива „средњи". Цео овај појас има да се испуни за 2 / 3 тујама и за Ј / 3 клековином. Има и неколико ципреса прилагођених на зиму каква је код нас; али, оне још нису довољно испитане V нашем поднебљу, те би било врло ризично послужити се њима, због чега се не смеју оне ни препоручити овде. Уосталом ове су ципресе и врло скупе, а и развијају се споро, знатно спорије од туја, те би могла наступити штетна аномалија, да у низу година буде виши појас нижи од претходног нижег. И овде ће бити у најнижем делу овог средњег појаса засађене ниже биљке, па средњег узраста, па највишег. То су ове специје: а) Јитрегиз соттишз, Ц са народним именима: клека, вења, црна фења (црноплода), смрек, смреква, брињ, кадик, шмреко-