Opštinske novine

Дим. Д. Живаљевић

ј- АРИСТИД

Велики поборник идеје мира, творац Локарнског пакта, Келог-Бријановог пакта и духовни отац Европске уније склопио је своје лепе и сањалачке очи. Племенипо срце највећег Француза, првог Европљанина и поборника светског мира престалО' је да куца. Велики пријатељ нашег народа коме оетајемо вечити дужници, Аристид Бријан, почасни грађанин града Београда умро је 7 марта ове године. Смрт Аристида Бријана долази потпуно изненада, јер његово започето дело још није довршено, очекивало се да ће он ипак бити у стању да своје дело заврши и да постане први претседник Европске уније. На жалост смрт га је спречила у томе и он, који је цео свој живот после рата посветио миротворној политици, умире у звуцима ратним, које радио преноси са ратишта на далеком Истоку. Аристид Бријан, припадао је ономе маломе броју државника, који се и после рата умео одржати и остати на политичкој позорници, као једна од водећих личности. Ако данас бацимо један поглед на садашње државнике, мали је број међу њима оних, који су за време Великог рата играли водеће улоге. Ново време тражи нове људе. Стари државници предратног менталитета са ратном психом гурнути су догађајима у позадину, јер тешко могу да се помире са садашњим стањем. Можда су савременици често према њима били неправедни, као што је то случај био са Клемансоом, можда су се осећајући, да је њихово време прошло повукли, тек факт стоји, да на позорници данашњице мали је број имена из прошлога рата. Данашње доба међународне солидарности и сарадње, избацило је на површину нове људе, који одгајени крај свих страхота рата, које су прешле преко њихових младих година, сматрају да рат није једино 1 и најпогодније средство за решавање међународних питања и сукоба. Нови дух почиње владати светом. Док су се пре рата питања решавала путем дипломатске преписке, преко посланика, данас између министара иностраних дела постоји лични непосредни контакт, ствари се решавају и свршавају путем непосредног споразума између њих. Па не само министри, већ и први доглавници ступају данас у непосредан контакт. Лавал прелази океан, одлази у Америку, Да би лично и непосредно са Хувером успоставио план о економској реконструкцији Е-

вропе. Посете премијера, учињене у Лондону, Паризу, Берлину и Риму, доказ су више о потреби непосредног контакта. Неоспорно је, да се овим личним везама добија врло много, јер је жива реч јача од мртвог слова на хартији. И можда баш благодарећи томе духу непосредне сарадње избегнути су многи сукоби, који су се у последње време по.јављивали у Европи, а који су претили да изазову нове заплете и нове ратове. Последњи догађаји потврђују тачност наше тезе. Састанци и непосредни додири, који су били у европским престоницама у току последњих месеци, успели су, ако не да реше и ублаже економску кризу која данас влада широм целога света, а оно бар да донесу умирење духова. А то је ипак нешто. Аристид Бријан, за време рата, био је један од оних у чијим су се рукама налазиле маказе, којима је кројена карта Европе. Чему има да заблагодари Бријан, да се за ово време умео одржати, и да се у његово име полажу велике наде? Он је познат не само као велики француски државник, чије је име изашло изван уског круга националних граница, већ и као творац Европске уније. Он је био не Француз, већ Европљанин и први предестинирани вођ Сједињених европских држава. Он је умео одолети свима искушењима и нападима, вешто врдати између разних идеја, којима се врло згодно прилагођавао. Он је један од првих француских државника, који се отресао ратног менталитета, он је први у Француској пропагирао идеју споразума са Немачком, политика, која је доцније довела до Локарна. Јер Аристид Бријан, имао је моћ предвиђања, а предвиђати, по једној француској пословици значи управљати. Можда његова моћ предвиђања није и сувише велика, већ се он, као- што му износе противници, вешто прилагођавао догађајима. Нека је и тако, Бријану ипак то ништа не умањава његову величину. Вештина једнога политичара и вође баш и јесте у томе, да ако не предвиди догађаје, или они се јаве противно његовоме предвиђању, да уме одмах да се прилагоди њима и да нађе повољно решење. А Бријан се увек умео сналазити у догађајима, ако их није чак и предвиђао. За време рата, он је непрестано наглашавао потребу солунског, односно балканског фронта, на коме се има решити судбина рата. Савезници су тек доцније, после једне бескорисне аван-