Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 261

бору као и у обради. За њу изабрани мотиви су од толике важиости да она не сме да се упусти у њихову слободну обраду, не сме да их употреби искључиво као елементе за прављење слике, те тако оба њена пејсажа из Француске изгледају неубедљиви, не види се из каквих је побуда уметник радио ове слике, да ли је г-ца Миливојевић хтела просто да забележи карактеристике једнога места или је хтела да створи уметничко дело. Кад год се одлике једнога предела просто забележе на платну онакве какве су, т.ј. неприлагођене својим новим функцијама и новим условима које им намеће њихова улога у слици, оне губе и као потсетник на природу и као сликарски елеменат. Такав је случај V слици г-це Миливојевић ,,Ј1е мон Ст. Мишел Норманди", у којој је тешко пронаћи зашто је прављена, док се у ,,Моја сестра" г'-ца Миливојевић огледа као много непосреднија и дубља уметница. Г-ца Јелисавета Петровић показује извесну лакоћу у извођењу својих радова, често пута има и тонски пријатних партија али јој радови никад нису довољно организовани. Површина, као и запремина целе слике, нису обрађене те тако преовлађује утисак празнине и атмосферске и шупљине и слике и појединих облика. Сувише неопрезно третирање бо.је, не у потезу но у мешању и избору, даје по некад утисак као да су облици од згужвана папира а не од боје. Ове две мане често чине да, иначе добри, пејсажи г-це Јелисавете Петровић не стоје, т.ј. ломе се, нису уравнотежени, немају кичме. Ђорђе Јовановић, оснивач овог друштва, излаже три ствари: бисте Њихових Величан-

Ђока Јовановић: Одмор 1 става Краља и Краљице и једну лежећу фиГ УРУ „Одмор". Наш познати вајар није у оном добу ни старости ни свога рада у коме се могу очекивати изненађења. Он не прави

никакве излете ни у техници ни у идеологији уметности, што је тако карактеристично за нас млађе. Те тако и овде Ђорђе Јовановић је исти као и раније, зналац свога посла и непоколебљиви следбеник академизма. Сигуран у оно што зна и може, он нам поштено даје оно што он зна, и оно за што је он уверен да је добро. У осталом о

Роксандић: Победа

њему се сада и не сме судити само по једном или два рада, о њему се мора писати у целини његова рада, јер се само на тај начин може видети његова важност у нашој уметности, Те тако имамо два Ђорђа Јовановића, вајара са његовим дугогодишњим радом и значајном улогом у развитку наше уметности кога морамо и ценити и волети и Ђорђа Јовановића чији нам се по.једини радови могу и не допасти Карактеристично је да у изложеним бистама Њихових Величанстава даје г. Јовановић готово претеране тежње за реализмом, док у ,, Одмору" женственост и идеја одмора играју тако важну улогу да 1 *е скулптура морала да претрпи знатне губитке, и мермер, ма да је задожао своју полу-прозрачност и зрачење, изгубио је свој квалитет камена, претворен је у једну много неинтересантнију и много-мање отпорну материју. Симеон Роксандић, један од оснивача Ладе, учеству.је на овој изложби са једном великом групом V бронзи „Победа" и са једном бронзаном фигуром „Једна жеља". Роксандић изгледа да се нарочито интересује за хидраулику. Имамо његовог успелог „Рибара" на Калимегдану, видели смо његову „Чукур Чесму" и сада ова велика бронзана група изгледа као да је намењена за сличан циљ. Главни недостатци ове групе су рђаве размере, и то рђаве и као однос између човека и