Opštinske novine

р

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ тај период времена Београд није успео да дође до свога катастра што се може тумачити једино лутањем, непознавањем ствари и недовољним интересовањем оних, који су били позвани да ово питање решавају и у чијим је рукама било његово извођење. Општинске управе после рата имале су прво да расчисте са оним материјалом који је био израђен пре рата. Вршене су две експертизе, једна од стране проф. Андоновића, а друга од стране инж. Ивошевића из Загреба. Оба извештаја експерата, и ако се мало у форми разликују, у суштини се потпуно псклапају, јер утврђују да се погрешно радило. Сада је сбразбвана нарочита комисија стручњака зг израду катастра и она је на почетку свога рада саставила један извештај у коме је и она са своје стране подвргла оцени сав ранији рад на изради катастра. О постигнутим резулгатима на изради катастра у 1930 и 1931 години комисија се похвално изразила и утврдила да све што је урађено потпуно одоговара циљу. Овим послом на изради катастра руководио је инж. г. Пешика, који је сада смењен по предлогу те исте комисије, и ако му је она у извештају одала признање. За израду катастра потребан је инл<ењер-геодет, а комисија није потребиа, она би једино могла у већим размацима вргмена да даје главне регулативе. Снимања се не врше потпуно, већ на парче, јер се не снимају ни трамвајске пруI е, ни сливгшци, ни хидранти. Зато се по неколико пута морало премеравати и обележавати. Општина би боље урадила да је овај посао путем лицитације уступила каквом при. ватном предузећу у рад, јер би се онда знало колико ће катастар коштати и када ће он бити готов. Извесне позиције нису предвиђене у довољном износу, већ ће у току рада изнети много више. Изјављује да ће због свега изложенога гласити против буџета овога отсека. Претседник г. Милан Нешић одговара г. Арачићу и чини неколике корекције на поједина места у његовом говору. Налази да би било погрешно данашњом мером мерити рад који је вршен пре више од 20 година, јер се онда радило под лругим околностима и по другим принципима. Један део тога рада може се искористити, а садашња комисија је образована према једном правилнику који је усвојен од стране Општинског одбора, да би се питање катастра једном дефинитивно решило. У ту комисију ушли су најпозванији стручњаци из државне' службе и стручњаци из општинске службе. Први резултат рада те комисије био је тај, што је она смањила расходе за израду катасгра од 5 милиона на 2,800.000.—- динара. Велике уштеде постигла је комисија на новом обележавању на терену, које је много јевтиније од досадашњег.

— •• • - Стр. 137 Суд се нада да ће ова комисија, у којој седе признати стручњаци и од које у крајњој линији зависи дефинитивно одобрење катастра, завршити свој посао према правилнику до одређенога рока. За овим је Одбор усвојио личне и материјалне расходе катастарског отсека већином гласова, против шест. Прочитане су -парт. 116, 117 и 118, које садрже личне и материјалне расходе Отсека за паркове и пошумљавање. Одборник г. Гођевац истиче да би требало обратити већу пажњу на дрвеће које се засађује дуж улица, да се заштићује и боље одржава. Одборник г. Јован Мисирлић наглашава да је овај отсек показао доста успеха у своме раду, али да има ствари које би требало по парковима поправити. Дечија игралишта требало би боље уредиги и налази да дечије игралиште на Малом Калемегдану није постављено на згодном месту, јер има много комараца лети, већ би га требало преместити до улаза у Горњи Град. Одборник г. Алберт Фирт поводом брисања поз. 1а парт. 118 ко ја предвиђа суму за одржавање старих парксва по буџету за прошлу годину, истиче да се на ове ограде не обраћа довољна пажња, као што је случај у Карађорђевом парку, и затим говори о напуклим зидовима на Калемегданској тераси. Моли да се утврди до кога је кривица што су зидови напукли као и да се предузме што је потребно да се изврши презиђивање. За одржавање старих парксва треба у сваки буџет уносити извесну суму. Претседник г. Милан Нешић објашњава узроке због којих су зидови напукли и каже да је ствар пред редовним Судом, који има да утврди до кога је кривица. Процес слегања је већ завршен и у току ове године зидови ће се поново президати. У погледу израде паркова и дечијих игралишта Суд има намеру да њихов број у границама могућности увећа. Одборник г. Ђура Бајаловић налази да би Отсек за паркове требао да уђе у састав Архитектонског отсека, пошто по природи свога посла тамо спада. Ово у толико пре што је и анкетна комисија у своме извештају то предложила. Претседник г. Нешић одговара да је начелно узев гледиште г. Бајаловића исправно, али да Суд за сада није извршио спајање ових отсека, због тога што треба паркови прво да се израде, па кад остане једино посао одржавања, онда ту бригу може да прими на себе Архитектонски отсек. За овим су примљени лични и материјални расходи Архитектонског отсеке. Прешло се затим на претрес личних и