Opštinske novine

Ог Стојјан Павловвћ.

Исхрана Веограда и Загреба — Упоредни прегдед потрошње Љиноитих на.чирница -

I Желудац свакога великога града је био увек један од највећих проблема социјалне и комуналне политике. Тај проблем је латентан и перманентан, а у изванредним политичким приликама може да буде и један од најакутнијих! У нормалним приликама постоје два доминирајућа момента који регулишу исхрану градског становништва: 1) социјално-економски уопште; 2) комунално-апровизациони напосе. Приоритет једнога од ових двају момената немогуће је конкретно одредиги, јер су оба подједнако важни и неопходни за унапређивање животног стандарда код исхране градског становништва. Благодарећи несумњивом развитку неких наших градова, код нас је проблем исхране постао већ политички актуелан. Јавно интересовање за сваку тону више или мање потрошеног меса, кромпира или јабука, биваће од сада и код нас све веће и чешће. Досадашњу глад за лаким и баналним сензацијама, почеће наша дневна штампа Да замењује посматрањима која спадају у област апровизирања и исхране у градовима. Некадашњу вештину „кметовања" смениће свестрано теоријско познавање и практично комунално разумевање деликатних принципа политичке економије и интегралног друштвеног развитка. Тек тада, на томе вишем ступњу схватања, биће могуће рађање трећега момента у питањима градске исхране: хигијенизирање

исхраие уоиште. Тада ће почети да долази до изражаја питање научних комбинација и хигијенскога распореда код узимања и рационалног искоришћавања човекове хране... До тада ће пак, принципи исхране бити и стојати потпуно у знаку колоричне вредности, која се одмерава законима понуде и тражње т.ј. законима друштвене нужде и нужности... .. . • I II За сада је исхрана наших градова извргнута искључиво слепим и грубим законима хаотичних економских интереса. По изукрштаним линијама тих интереса, који су по правилу лишени свих социјалних скрупула, вегетира наша градска исхрана, изложена увек ударима најраЗличнијих пијачних каприца и случајности. Остављени, боље рећи жртвовани, приватној трговачкој апровизационој иницијативи, наши градски становници осцилирају са обимом своје годишње исхране у једноме абнормално широком кругу. То осцилирање иде по појединим годинама чак и до апсолутнога умањења потрошње појединих врста хране, у пркос једновременога повећавања броја становника... Када се томе дода факат сталне тенденције умањавања и ограничавања исхране уопште, онда је актуелност наше градске исхране више но очигледна, више но доказана... Београд је, например, утрошио за шест година следеће количине хране.

Табелабр. 1

Увоз и потрошња животних намириица у Београду за шест година — без меса са беогр. кланице*)

< < X X е* О

1925 1926 1927 1928 1929 1933 Укупно:

Н 8 3

58 3 ® О.О. ° «в * С О С

О. 4^ ГЗ о. с о X « I? г" 2 - 3» О •§ <Ј 5- 5Ј о м* I

р и ч к и

ц е н т и

0> . X X 3* В сз о О. ^ х н « С ш н «

Укупно

о * * : х о о : 3* 5 х I

_ О О Н м С П О

Килогр.

1,281.1 1.149.5 1,327.7 1,415.7 2,^8.1 1.535.6

12,994.9 15.149.0 17,207.6 17,243 9 16,644.6 14.840.1

2,946.9 21,882.8 4,979.3 6,618.2 838.3* 3,245.9 22,643.8 4,535.7 11,895.5 1,399.9 3.373.2 24,721.0 4,218.5 11,251.6 1,596.3 2.508.3 22,706.6 4,115.5 13,063.4 1,872.2 3,264.3 35,495.9 6,012.5 14,286.0 1,767.7 3,5044 24,405.0 5,620.6 6,552.8 1,638.6

1 } 0\,0.КЈ Ј<Ј-ги,А 0,.с\Ј .г Агс^КЈО.КЈ 0 } \Ј4\Ј.\Ј КЈуООЛ.О 1Ј\ЈОО.и 8,579.9 94,080.3 18,543.0 151,755.2 29,482.3 66,667.7 9,113.0

54.541.5 60,019.3 63,695.9 62.925.6 79,719.1 57,797.1

322.669 327.455 322.432 297.090 344.091 241.658

ег ОЈ

сЗ

* 5

х о

о ш 2 ® ч

-Г X .2 ,0.

*-> о. < X

аз х ш в « I 8 ' о-о «3 -С Н 5 и х ч> о _2 к н а о, П О.О. -

3 3- 5

по >, о аз »■ ^1? о, 'I 2* 3°. Ез о°

Кретање у процентим;

100о/л 100% 100«/» 100«/ о 89.72 116.57 110.14 103.47 103.63 132.41 114.46 112.95 110.50 132.69 85.11 103.76 175.48 120.39 110.77 162.26 119.86 114.19 108.73 111.06

1000/ 0 100% 100% 100о/о 91.09 123,67 166.59 110.04 84.72 116 98 190.42 116.78 82.65 135.81 223.33 115.37 120.74 148.53 210.86 146.16 112.87 68.13 195.56 105.97

е х о к X X г- оа а> о °!

% тот

100% 101.48 99.93 92.07 106.63 74.89

*)*) Главне количине меса, које су добивене са кланице ивнете су у табели бр. 4