Opštinske novine

Стр. 444

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

живи својим животом и тражи у њему —• и са правом —■ места за себе. Људи са блиставим социјалним програмима не могу бити реакционари садашњости. У програму њиховом пре свега мора да стоји старање за људе у садашњости, да би они што боље живели. Акумулација капитала долази тек на друго место. Јер само добри потрошачи и способни купци могу да изврше бржу акумулацију капитала. Обрнута схватања која владају у целом свету, и нарочито у Русији, и јесу несрећа која привредну кризу из дана у дан тера све више пред понор. ПРИВРЕДНИ НАЦИОНАЛИЗМИ ИЛИ МЕЂУНАРОДНА ПРИВРЕДА? Класична економија (Адам Шмит) је објавила принцип слободне производње и слободне размене до.б&ра. Она је то учинила зато, јер је никла у Енглеској, која је тада (18 столеће), била радионица света и нигде на земљиној кугли није имала конкурента. Немачка економија (Фридрих Лист), усвојила је Шмитову школу, али са једном оградом: када се и немачка привреда дигне на исти степен на коме се налази енглеска. Ту школу примили су затим са коректуром немачком и сви други народи. И дотерало се тако далеко, да су ту кореговану школу, најзад, данас усвојили и сами — Енглези, да би се заштитили од других. Тај пут је довео до опште привредне пометености и доводи до све већег застоја у циркулацији добара. Привредни сукоби данас много су тежи него што су били пре рата. Са много мање новца ире рата градили су се железни и водени путеви у далеке крајеве света, који су преко њих увођени у сплет међународног привредног живота. Данас пак огромне суме новца леже замрзнуте, а да пространи крајеви света, који би њиме могли бити дигнути, престављају пустиње ио насеобини или пустоши привредно. Зато у Кини, Русији, Индији, умиру милиони од глади, док други удаљени крајеви житом ложе пећи, а кафу и друге намирнице бацају у море. Јер нема путева за организацију трговине. Има огромних предела неповезаних са центрима привреде и тржиштима светеким. А фабрике вагона и локомотива морају да обустављају рад, јер немају шта да раде. Има потреба за радом, има новца за рад, али радова нема, јер нема поверења. И као што је рекао Др. Браун у Женеви: Обичан човек себи не може да престави, зашто он нема оно, што му је за живот потребно? Кад свега има произведеног у довољној мери и кад еспапи за подмирење људских потреба нагомилани леже на све стране и труну. Обичном човеку јасно постаје, да има нешто што није у реду у организацији људскога друштва.

Европа је подељена на 28 држава. Сама пак као целина она још увек не преставља ни пространство које обухватају саме Сједињене америчке државе. Европа живи не само у 28 држава, него у 28 међусобно привредно зараћених држава, које се и даље повезују у разне политичке блокове ради међусобног разрачунавања. Економски и политички национализми тих држава, које се боре против „иноземства", довео је до страховите привредне, политичке, социјалне и моралне кризе. Никакви нови ратови не би могли дати боље школе, него што је ова, која је већ стечена из минулога рата и усавршена у изаратким годинама. Искуство стечено том школом показује, да овако даље не иде. Страховита је лудост ограђивати се од целога света. Друштвени живот је интернациснализован. Радио нас спаја посведневно са свима деловима света. Привреда је у пуној мери међународна. Без међународне трговине немогуће је замислити живот народа. И Шмитова као и Листова школа —■ то искуство учи —■ одживеле су. Ни једна од њих не даје решење тешких привредних проблема, у које је човечанство упало. Напротив, замршавају их све више. Уместо спољне политике на ред треба да дође —■ статистика о потребама људи и организација међународне поделе рада. Посао би морао бити регулисан са једног централног меета. Друштво Народа је установа, која већ покушава, да буде неки центар за уређење међународних политичких и привредних односа. Њени досадањи покушаји су били без успеха, јер су их онемогућавали разни национализми држава, које Друштво Народа сачињавају. Ствари морају да сазревају. Уместо оружјем, сазревањем мора се доћи до сазнања, које је силом накалемљено старим муниципијама и кнежевинама, да национални привредни оквири даве данас привреду и људе исто онако, као што су их некад давиле уске границе муниципија и кнежевина. Друштво Народа мора бити уздигнуто до ауторитативне централне установе, у којој би заступљени били сви народи преко претставника свих продуктивних друштвених класа — и одлуке њене морале би да буду обавезне за све без разлике. Суверенитет појединих народа, држава и државица мора бити подређен једном 1 вишем ауторитету, као што је суверенитет појединца подређен суверенитету државне целине. Интернационални привредни живот намеће једну нову друштвену и политичку организацију света. Без тога човечанство је осуђено да се у све већој мери дави у кризама привредним и политичким — док би у изобиљу привредних богастава и машинских снага, које је ставило у своју службу, могло да живи у изобиљу и да буде срећно.