Opštinske novine

Стр. 446

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Рентабилитет ове грађевине биће за Општину врло повољан, јер ће свака породица радо смештати своје покојнике у овако уре^еној мртвачници уз незнатну таксу. Целокупна фасада биће изграђена од наизменичних редова природног камена и опека. Унутрашњост мртвачнице биће одлично хигијенски и практички устројена. У сутерену је предвиђена сала за електричну инсталацију за хлађење, сала за есхумирање лешева и Једна велика хладњача за умрле од заразних болести. У приземљу ће бити мртвачница, која ће бити у вези са хладњачом из сутерена. Капела за верске обреде. Оделење за опрему мртваца, купатило, облачионица и т. д. На спрату биће велики магацин за продају целокупне мртвачке опреме и оделења за робу. Изграђивањем овакве мртвачнице хтело се, да се у будуће онемогуће или бар умање погребни спроводи кроз варош, који су у здравственом погледу опасни по становнике градова као што је Београд, а избегли би се призори који неповољно утичу на становнике оних улица кроз које свакодневно пролазе, а притом, ометају и саобраћај. Предвиђене су две врсте места за смештај умлих. У првој класи, када је мртвац положен у засебном оделењу, наплаћиваће се 100 дин. у противном, ако има још који наплаћиваће се 60 дин. У другој класи, без обзира на број, наплаћиваће се 40 дин. Свакодневно ће бити места за 10 мртваца, а то је просечан број умирања у Београду кад не владају епидемичне болести. Пројектант је архитект г. Рајко Татић, а изводи предузеће Милана Секулића, архитекте из Београда. СПОМЕНИК-КОСТУРНИЦА БРАНИОЦИМА БЕОГРАДА Идеја за подизање ове Костурнице дошла је из Удружења рез. оф. и ратника, а да би могла бити , проведена у стварност, прихваћена је од осталих и учињене су све олакшице око добијања земљишта и остало од г. Добре Богдановића, тадашњег кмета-правника, а сада потпретседника Општине. Многобројни родољуби својим прилозима, као и разна друштва, омогућили су да се добије репрезентативан споменик и достојан заслуга оних који падоше на бојишту, да би обезбедили живима боље дане и лакши опстанак. Као орао издиже се масивна, надприродне величине, фигура војника над костурницом симболишући наш хероизам. На домаку је Београд са палатама и непрекидном хуком, а ниже, испод градских платана, као да су залеђени у загрљају, види се Дунав и Сава. Испод тешке масе споменика, налази се костурница у облику капеле, са зидовима у којима су смештене урне са остацима пог.

официра и војника, бранилаца Београда. Мраморне плоче с једне и с друге стране главног простора, пуне су имена која су уклесана дубоко у камену и намењена вековима. Између чудног шпалира немих ратника пролазимо, а машта нам испреда језиве сударе бројеве, јурише и драговољно умирање за националне идеале и слободу Београда. Овај споменик чува Општина. и стара се о његовом одржавању као драгоцени доказ свима онима који из унутрашњости или из иностранства дођу и желе да виде и осете велику и недавну нашу прошлост Београда. ПАРЦЕЛЕ ЈЛростор свих парцела са зградама износи 52 хектара од којих је накнадно купљен део од 28 хектара. Године 1885 гробље је постепено сељено са Таш-Мајдана код цркве Св. Марка, на овоме месту ирозваном Владановац зато што је одлука о сеоби пала за време владе В. Ђорђевића. На томе простору налази се француско, католичко, италијанско, православно, јеврејско и муслиманско гробље. Све су парцеле, са малим изузетком, одлично уређене и на њима се одржава примерна чистоћа. Парцела бр. 61 у току је уређивања, а у њој су сахрањени бугарски војници умрли за' време рата у Београду. Бугарска је' влада молила преко свога опуномоћеног министра, да Општина уступи део парцеле бр. 99 у простору 10X10 како би сконцентрисала све остатке својих пом. војника. Разуме се, у предлогу је наглашен реципроцитет за наше пом. војнике, којих је у већем броју посејано \р софијским гробљима. На тој парцели би Бугарска подигла костурницу и на тај начин, по примеру осталих нација, обележила трајније место помрлих својих војкика. Овај предлог Гробљански отсек радо ће уовојити, јер му се на тај начин ослобођава земљиште у 61 парцели н& којој може да прими нове гробове. Такође се почињу радови на ограђивању аустријског гробља у режији гр. Отеска, и за накнаду нам Аустрија даје прост. за 2000 већих гробова у горњем делу гробља. Гробљанска ограда у стилу, с леве стране улаза, у међупростору канцеларије Секције и француског гробља, имају доћи под аркадама, јер оне доносе добар приход Општини. На том делу се концентришу вечна боравишта свих великих људи, али је њихов број ипак већи од слободног простора, па се с тога прибегло изналажењу погодног места. Тако је појас, који раздваја две групе парцела, а пада под правим углом на огради која ће доћи под аркадама, названа „Алеја Великана". Оеај простор чини дивну целину издвајајући се од осталих споменика, који заиста треба да прими истинске великане. Број мртвих који бораве сан у овој алеји Велика-