Opštinske novine

ОПШТИНСКЕМОВИНЕ

Стр. 463

су градова од 1927 године. Те предлоге односно нзмене прилажемо на посебном листу. 10) Што се тиче назива градског претставништва, то назив „одбор", усвојен у Пројекту од 1927 год., није згодан у том смислу, јер се њиме боље означују комисије градског претставништва. Зато се за градско претставништво предлаже назив „градско веће" — по примеру бановинског већа — или евентуално назив „градско претставништво" — по узору Народног претставништва. Исто тако није за комисије градског претставништва згодан назив „отсек", јер се том речи редовно означују административне радне јединице. За комисије нека се дакле, према оном што је напред поменуто, употреби назив „одбор". 11) Нормалном животу и развитку општинске самоуправе задаје највећи ударац партијско раздвајање заједнице. Зато полаже Савез градова велику важност на то да се општина донекле одвоји од бирачког система за Народно претставништво. У том лежи услов за оздрављење општинске самоуправе. Бирачко право за градска и општинска претставништва требало би да буде везано за дужи и сталнији боравак у општини него бирачко право за Народну скупштину, тако да се гарантује много већи утицај фактичним члановима општинске заједнице, т.ј. завичајницима, као и осталим лицима која су везана уз општину трајним и сталним боравком и занимањем. Са увођењем женског бирачког права, које у принципу предвиђа и чл. 55 Устава, могло би се почети у градовима. У градским претставништвима могле би жене да буду од велике користи код решавања разних социјалних питања, јавне хигијене, просвећивања широких маса итд., где би способне жене могле развијати још већу активност него је развијају сада у приватној иницијативи. 12) Принцип праве и истинске самоуправе тражи да делокруг градова буде нормиран по начелу универзалности компетенције (кзко је то било у пројекту од 1927 год.), али тако да буде јасно који задаци имају облигаторан, а који факултативан карактер. Потребно је нарочито зато да надзорне власти добију јасне директиве, у чему могу, евентуално и принудним средствима, да траже извршење, а што може да буде препуштено слободној оцени градова. 13) У пословима опште управних власти првог степена требало би узаконити, да на подручју градова ова компетенција у тим пословима, у колико није законом придржана вишим или полицијским властима, припада једино градском начелнику, даље где год поједини закони предвиђају надлежност среског начелника, да ту надлежност у градовима врши само градски начелник, и коначно да начелници суседних срезова не могу на подручју градова вршити никакве службене

функције, осим као претставници дотичних срезова. 14) У вези с тиме, да се учини крај одвећ екстензивном и неправедном тумачењу чл. 50 Закона о унутрашњој управи, по коме тумачењу је градовима са опште управном влашћу првог степена неоправдано наметнут терет давања просторија за начелства суседних срезова, — требало би у закону о градовима одредити, да се градовима, ни у ком случају, не може наметнути дужност доприношења трошковима, било стварним или личним, за одржавање државних надлештава која на подручју града не врше управну власт, него им је у граду само седиште. 15) Како у многим градовима врше један део опште управне власти државне месне полицијске власти (управе полиције и претстојништва градске полиције), потребно би било да се законом тачно разграничи делокруг градских начелстава и месних полицијских власти. При томе нека се делокруг полиције сведе само на оно што је заиста прави задатак полиције и у чему је њен главни интерес, т. ј. на све ове агенте јавне бевбедности, на поступак по законима и прописима о ношењу оружја, о друштвима и зборовима, о штампи, о јавним продукцијама, о пријављивању становништва и о јавном саобраћају, а сви остали послови опште управе нека остану градским начелствима, као грађевинска, пожарна, здравствена и ветеринарска полиција, послови трговине, обрта и индустрије, надзор над намирницама за живот, пољопривреда итд. Поред тога нека се осигура што складнија колаборација и међусобна помоћ између државних полицијских власти и градских начелстава, и то не само у међусобном обавештавању о предузетим мерама, него и у претходном споразумевању о мерама које се имају предузети у важним пословима по којима су обе власти заинтересоване. Допринос за полицију имао би се утврдити тако, да где постоје државне месне полицијске власти даду допринос градови по споразуму али у сразмеру своје снаге и трошкова за остале гране управе; тамо пак где градови сами имају месну полицију морао би се утврдити допринос државе. 16) Како градови, вршећи послове пренетог делокруга, а поред тога преузимајући дужност вршења послова опште управне власти првог степена, морају да сносе и велике терете личних и стварних издатака за те послове, те тако у великој мери оптерећују државни буџет, било би праведно да им држава на разне начине бар делимично накнади те издатке. На првом месту понавља Савез градова свој ранији захтев сталних дотација из државног буџета за вршење послова пренетог делокруга, а специјално послова опште управне власти првог степена. Од других начина