Opštinske novine

Стр. 752

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Што се приликом југословенских уметничких манифестација у иностранству уочио несразмер у односу између сликарства и скулптуре у корист ове друге, то је стога, што ове изложбе нису биле довољно добро организоване, што је на њима постојао један неправедан несразмер у броју изложених слика и скулптура од стране појединих уметника, што је већ довољно утврђено. До колике пометње може довесги странце овакав начин излагања најбољи нам пример дају коментари холандских критичара о недавној југословенској изложби у Амстердаму. Пошто наше сликарство тамо није било претстављено ни половином своје стварне мођи и вредностн, пошто је било претстављено у једној немогуђој несразмери према скулптури и критика је, наравно, у таквом размеру о њему и писала. Али, оцене холандских критичара, и љубитеља уметности учињене на пољу самога сликарства увериле су нас, да је ова изложба уметнички промашила свој задатак и да су Холаиђани о нашем уметничком покрету остали слабо обавештени. Што се тиче скулптуре, којом се поносимо исто толико колико и сликарством, нарочито од када су Мештровиђ и Росандиђ добили достојне мле.ђе другове, ми се не сеђамо да ]е који пријатељ уметности добре воље и правих намера нашао за потребно да јој замера, што и она одржава многе, можда мање савремене, али ип;к врло присне односе са уметностима других народа. Морамо поновити, да су овакви односи у уметничком стварању неизбежни, чак апсолутно потребни. Треба их само правилно

схватити и треба умети одвојити на једном уметничком делу елементе који су постали општа својина, од оних које доноси дата уметничка личност. Наш уметнички покрет је успео да се афирмира и изрази. Он је у земљи, и нарочито у овом граду, ухватио корен, он се данас овде ствара и развија, и доприноси из Париза му могу само користити. Њему је за његов будуђи развитак по нашем мишљењу потребна слобода уметничког схватања и изражавања, и друштвена подршка. Слобода у сваком погледу, слобода у свима односима, према Паризу као и према огромној ризници уметничког блага које нам завешта прошлост, подлога је сваком правом уметничком стварању. Само слободан дух може бити искрен и изворан. Само такав дух може створити дела карактеристична и изразита и за његове ближње. Све остало је у руци провиђења. Говор г. Поповића примљен је са аплаузом, а после тога присутни су приступили разгледању изложбе. Међу сликарима заступљеним на изложби налазе се радови г. г. Андрејевића Куна, Јована Би-јелића, Павла Васића, Вилка Гецона, Роксанде Зурунић, Игњата Јоба, Лазара Мисноског, Станка Лучева, Николе Мартиноског, Предрага Милосављевића, Ловре Павечића, Бранка Поповића, Ђорђа Поповића, Вељка Станојев^ћа, Светислава Страла, Марине Тартаље, Шербана БасаШа, Жедринског, Пјера Крижанића. Вајарским радовима заступљени су г. г. Кршинић, Палавичини и Стијовић.

Власннк: Општина Београдска. — Уредник: Слободан Видаковић, референт за штампу ОГБ. Престолонаследника Петра 1ЛЗ Државна штампарија Краљевиие Југославије. — Београд