Opštinske novine

ОПШТМНС К Е НОВИНЕ

С гр. 95

о парковима, садовима итд.' ! Према томе, ако ће се уредбом регулисати прописи о парковима и садовима који су предвиђени у регулационом плану, чему онда тај неодређени, конфузни и плашљиви параграф 18? Сам почетак је врло чудан и оставља нас у недоумици о урбанистичким схватањима његовог инспиратора: „Уколико захтевају здравствени обзири ... и уколико се тиме не би штетили други важнији интереси..."!! Шта се тиме хтело рећи? Је ли, можда, законодавац имао пред очима макар и један од тих „других интереса" који су важнији од здравствених? И ако их је имао, онда их је, ради бољег разумевања, требао и навести. И најзад, било би веома интересантно објаснити, на каквом земишљеном или конкретном примеру: какви би се то интереси могли штетити подизањем и одржавањем дрвета и зеленила, јер за сада знамо само то да се по целом свету чине велики напори да се по градовима и њиховој околини сшори што више зеленила, да се стварање градског зеленила сматра једним од најглавнијих урбанистичких и национално-здравствених проблема, испред кога се не поставља ниједан као важнији. Ја сам мишљења, да ако се већ у два посебна параграфа говори о земљиштима која се не смеју насељавати (§ 17) и о јавним садовима и зеленилима (§ 18) у подручју регулационог плана, да би боље било да је за све те површине уведен један општи термин слободне површине. Затим би добро било да је појам слободних површина био јасно дефинисан, онако како га данас дефинише савремена наука о градском уређењу. Не сме се заборавити да ће Грађевински закон бити за највећи део оних који ће се старати о његовом извршењу прва и једина књига о урбанизму, и да закон ништа не би изгубио од своје важности ако би на појединим местима напустио уобичајену, круту форму и сам себи постао јасан коментар. Јер, најзад, сама природа грађевинских закона је таква: то је синтеза савремених научних принципа којима се даје законска форма. Ја сматрам да за данашње прилике, када је урбанизам у најснажнијем напону стварања нових и обарања старих принципа, када се још наилази на размимоилажења и код познатих стручњака, да би било корисно да је параграфу који говори о слободним површинама дата оваква, нешто опширнија, садржина: „Под слободним површинама разумеју се све оне површине у граду и ван града, које не служе ни јавном саобраћају нити су изграђене зградама за становање или индустри.ју, нити су предвиђене за те сврхе." „Да би се омогућио правилан развитак градова потребно је да су површине за становање, рад и саобраћај што више разређене

слободним површинама. Поред тога, треба тежити за тим да се слободне површине што више међусобно повежу, и да се тако везане, провлаче што чешће и што више кроз изграђене делове, образујући тако мрежу слободних површина." „Као полазну тачку за развијање будуће мреже слободних површина треба узимати већ постојеће зеленило у месту и околини, а затим остале површиие које имају карактер слободних површина. „У слободне површине могу се уврстити: а) природна или створена јавна зеленила (шуме, честари, утрине, паркови, итд.); б) све врсте пољопривредних површина (њиве, баште-повртњаци, расадници), затим воћњаци, виногради, маслињаци, итд.; в) мали кућни вртови ако сачињавају један комплекс (по насељима); г) дечја и спорЧхка игралишта; д) ботанички и зоолошки вртови; ђ) гробља; е) аеродроми, тркалишта; ж) отворена купатила, плаже, и т. сл.; з) површине под водом, уколико не служе јавном саобраћају. „У мрежу слободних површина првенствено узимати општинска, државна и самоуправна земљишта, а затим веће приватне комплексе који имају карактер слободних површина." То би било, мислим, оно што Је требало бити унето у Грађевински закон, место §§17 и 18. Тиме би било речено нешто што је део савременог стварања на градском уређењу; тиме би била дата не само јасна дефиниција слободних површина, него би се тиме изражавала и једна одређена воља законодавца, која пропада ако је неодређена, поколебана и нејасна. Говорећи о проблему градског зеленила скоро годину дана пре публиковања Грађевинског закона, ја сам, на крају споменуо и пројекат Грађевинског закона и завршио овако: „Догод то питање не буде регулисано законом, дотле ће наши градови бити изложени опасности да се питање њиховог зеленила ставља на последње место. Догод не буде било јасних одредаба и прописа о томе: колико и каквих зелених површина мора бити резервисано у генералном плану једног града..., догод данашњи основни принципи о градским зеленим површинама и њиховом континуитету не буду под. заштитом закона, — дотле ће појединци бити у могућности да се играју судбинама наших градова..." 1 ) Ја сматрам да су §§ 17 и 18 Грађевинског закона непотпуни и неодређени и да нису у духу савремених урбанистичких принципа.

х ) .,Савремена политика градског зеленила" у „Савременој Општини" бр. 9—10, 1930.

3*