Opštinske novine

Стр. 208

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ра, требало би да износи око 400,000.000 динара. У томе смислу треба пре свега потсетити на уговор, закључен у 1929 години, о подизању Нове електричне централе и нагласити да приступањем извршењу тога уговора Општина београдска има први пут да плати у овој буџетској години Швајцарском друштву „Снага и Светлост" преко 30,000.000.динара. Поред тога, пристизањем рокова амортизације унутрашњег зајма од 125,000.000.— динара, који је закључен у 1930 години, у току ове године има се буџет да повећа за преко 11,000.000.динара. Даље, у овоме реду чињеница морамо навести и то да у току ове године пристижу плаћања по уговору који је 1931/1932 године закључен за извршење извесних радова на кредит, као и по раније закљученом зајму за израду тротоара и отплату по ломбардној позајмици, која је закључена у 1931 години. Најзад треба навести од ових значајнијих нових обавеза још две: отплату по зајму од 35,000.000.— динара, који је закључен 1931 године и отплату за имања купљена у поменутој години. Ефекат свих ових побројаних обавеза чије је плаћање, као што смо напред констатовали, неминовно и обавезно, износи у округлој цифри 52,000.000.— динара. Закључно, Предлог буџета за 1933 годину, узимајући за полазну тачку буџет за прошлу годину и додајући истоме само напред наведене нове обавезе, требало би да износи нешто мање од 400,000.000 динара, или у тачној цифри 392,000.000 динара. Међутим, као што смо већ напоменули, овај Предлог буџета износи 362,000.000.—, те је према томе мањи за 30,000.000.— динара. Ова последња цифра претстављала би, буџетски говорећи, уштеду. Али то није све. Кад је реч о уштеди, односно о смањењу цифре Предлога буџета, коју је овај логично имао достићи, треба констатовати да је Предлогом предвиђено на име кредита за потпуно нове радове преко 17,000.000 динара. То значи, да је Предлог буџета за 1933 годину у поређењу са буџетом за 1932 годину у ствари смањен за динара 47,000.000.—. А то, пак, даље значи да би без нових обавеза, које се морају платити и без нових радова, који се због сузбијања беспослице а у извесним случајевима и због своје неминовности морају извршити, Предлог буџета износио свега 293,000.000.— или са новим радовима 310,000.000.— динара. Према томе, из овога кратког приказа произлази један пута више, да је Предлог буџета за 1933 годину већи од буџета за 1932 годину једино због доспелих обавеза из раније закључених уговора и зајмова.

До овако повољнога резултата могло се је доћи само на тај начин што се је Суд у тесној сарадњи са Буџетским одбором руководио привредним стањем грађанства и што је у компресији издатака због тога морао ићи до крајњих граница, узев у обзир поред облигатних само оне расходе којима се у току 1933 године има да допринесе несметаном отправљању општинске службе и сузбијању незапослености. Предлогом буџета за 1933 годину у главноме обухваћене су следеће групе расхода: 1) — лични издатци динара 101,799.934.—, 2) редовни материјални 233,265.605.— и 3) ванредни материјални 21,028.000.— динара, или, претстављене у процентима, ове групе расхода износе, и то: код личних 28,12%, код редовних материјалних 66,08 %, и код ванредних материјалних 5,80%. Из приказанога односа ових расхода види се да је он сасвим нормалан и недалеко од правила по коме лични издаци не треба да пређу 25% од целокупног буџета. Поређен са буџетом за 1932 годину, Предлог буџета за 1933 годину показује једно неосетно повећање код личних издатака за 3,214.688.-- динара и код редовних материјалних значајније повећање од 19,799.559.— динара, док код ванредних материјалних издатака он показује једно смањење од 1,379.106.динара. Повећање личних издатака за напред означени износ више је материјалног карактера, будући да се односи на повећање кредита за диевничаре, као што је случај код Техничке дирекције, где је на име кредита за исплату особља и дневничара за извођење калдрмисања и осталих техничких радова предвиђено 755.080.— динара; или код Дирекције трамваја и осветлења, где је повећан кредит за исплату дневничара електротехничке службе у износу од 491.500.динара, за исплату дневничара и возног особља саобраћајне службе 200.000.— и за исплату радника за одржавање свих пруга 300.000.— динара. Поред побројанога, повећање код личних издатака долази још и отуда што је у Предлогу буџета кредит за дневничаре Чистачке колоне повећан за 500.000.— динара и што је, враћањем старе трошаринске тарифе на снагу, предвиђен код Привредно-финансијске дирекције за потребе трошаринске службе известан број нових места за које и повећање личних издатака у Предлогу буџета резултира делимично из кредита који је предвиђен за исплату разлике у стеченим унапређењима, која из разлога штедње нису исплаћивана у току 1932 године.