Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 211

8,506.000.— из двојаког разлога: прво, с тога што је остало од ранијих година ненаплаћене таксе и друго, с тога што се од измена и допуна постојеће општинске таксене тарифе очекује јачи прилив прихода; 3) код прихода од привредних предузећа и општинских добара показује се у Предлогу буџета једно неосетно повећање од 8,094.967.— динара, као последица ширења трамвајске, електричне и водоводне мреже, док је група разних прихода по Предлогу у поређењу са приходима по буџету за 1932 годину смањена за 3,639.583.— динара. Као што се је у предвиђању расхода ишло од кредита до кредита и од позиције до позиције, процењујући умесност и оправданост сваке понаособ, тако се је и код евалуације прихода предвиђених у Предлогу буџета за 1933 годину ишло од групе до групе, односно од извора до извора, придржавајући се у овој процени просечног ефекта остварених прихода за последње три године у које наравно улази и протекла 1932 година. Па, као што је код расхода брисан сваки онај издатак који је неоправдан или чије се извршење може одгодити за доцнија времена, тако је код прихода у свакоме даноме случају одбациван сваки оптимизам или свака произвољност. Према томе и расходи и приходи, како су предвиђени у Предлогу буџета за 1933 годину цењени су и процењивани свестрано, објективно и реално. Међутим, имајући у виду при садашњем стању ствари често и изненадне промене у привреди и финансијама у опште, на које се не може утицати, Суд ,је склон да предвиди, поред све реалности предложених прихода за 1933 годину, и ту евентуалност, да се они не остваре у реално процењеном износу. То значи, да Суд себи резервише право да у току извршења буџета за 1933 годину коригује предложене расходе и ефективно их одобрава само у границама остварених прихода. То ће бити у крајњем моменту најефикаснија мера са којом ће Суд моћи да одржи равнотежу између предвиђених прихода и расхода и тако сачувати општинске финанси.је од евентуалног летећег дуга. Што се тиче техничке стране Предлога буџета за 1933 годину, Суд сматра да је Предлог технички обрађен тако да је прегледност расхода и прихода потпуно заступљена, што је важно кад је реч о расматрању и проучавању састава његовог. Исто тако, Суд сматра за потребно да подвуче да је у овоме Предлогу спроведена од почетка до краја код прихода а нарочито код расхода потпуна искреност: поиходи су показани у реалној и правој висини а расходи у

правој мери и онако како се у ствари имају по одређеној намени трошити. У вези са техничком страном Предлога буџета за 1933 годину, Суд сматра да је потребно да укаже пажњу и на тај моменат да је у интересу штедње при саставу Предлога буџета извршено уједињавање сродних грана општинске службе, верујући да је тако дотична служба рационализована и да ће као таква бити од веће користи како самој Општини тако, можда још више, и грађанству. Наравно, Суд ће у овоме правцу и у будуће настојавати, па очекује да ће таква његова настојања уродити најбољим резултатима. На сваки начин у овоме потхвату свака целисходна иницијатива која би дошла од Одбора била би Суду добродошла. На завршетку ових излагања Суду је стало до тога да сврати пажњу на то, да у погледу оптерећења ова година претставља изузетну годину. С једне стране почетак плаћања електричне енергије Швајцарском Друштву „Снага и Светлост", које ће, као што смо већ видели, у току ове године изнети преко динара 30,000.000.—, као и плаћања која се као пристигла предвиђају у овојј години по свима затеченим обавезама и зајмовима и с друге стране кредити који су у Предлогу буџета морали да предвиде, било зато шго имају послужити као индиректна мера против беспослице, било зато што их је потреба службе наметнула, створили су такву ситуацију да је Предлог буџета за 1933 годину према садашњем економском стању морао бити осетније оптерећен, али ова ситуација срећом има бити сасвим кратког века, пошто ће исплатом многих зајмовских обавеза и извршењем радова које ,је служба у овој години наметнула буџет за 1934 годину бити знатно растерећен. Тим растерећењем, нема сумње, највише ће се користити грађанство коме Општина тада може у границама тога растерећења, олакшати многи терет који сада долази било од општинских дажбина било од противредности за учињене услуге. У осталом, у поређењу оптерећења за 1932 годину једнога становника Београдске општине са оптерећењем житеља осталих већих градова, као што су Загреб, Осек, Сарајево и Скопље, може се констатовати да је у томе погледу у најповољнијем стању београдски становник, пошто је он фискално оптерећен са 478.— и реално (противуслуге) са 825.—, а онај из Загреба фискално са 507.— и реално са 547.—, житељ из Скопља фискално са 249.— и реално са 23.— онај из Осека фискално са