Opštinske novine

Стр. 214

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нису ни морални, ни поштени, ни исправни. У свима тим нападима како израженим преко појединих народних посланика тако и, ако хоћете, у грађанству, навек ћете наћи да се провлачи као црвени конац — материјални интерес! Нападају нас, господа лиферанти који су сматрали и који сматрају да Општину београдску још треба задуживати милионима и милиардима, да би они могли њој давати и продавати онако како су научили. Нападају нас сви они који су сматрали Општину београдску као цуцлу одакле треба да сисају непрекидно своју храну. Ми желимо, господо, и то нам је дужност, ми се старамо и стараћемо се да останемо пуританци до краја, да делимо правду и правичност онако како то доликује савесним и поштеним грађанима! И ми ћемо ићи својим путем. Ми ћемо радити свој посао онако како наш посао треба да раде савесни људи, а остављамо свима онима бесплосличарима да нас грде и нападају како хоће и како желе. Господо одборници, оно што ви зиате, то други грађани са стране незнају. Тегобе и муке, које ми овде трпимо знамо само ми, који са овим општинским судом свакога дана пребрисавамо зној са чела да одговоримо обавезама, које смо наследили, од којих ми ни пет пара нисмо потрошили. Али о овим обавезама морамо да се бринемо и да се старамо, да би очували образ и свој, и Општине београдске, и грађана београдских. Господо, Београд је не само Београд грађана београдских, Београд је престоница Краљевине Југославије. У Београду се стичу са свију страна и разне депутације, и ако хоћете све оне личности које треба и чекати и дочек.ати а које са Општином београдском као таквом немају многе органске везе. Али је зато ипак, ради репрезентације престонице, Београдска општина приморана да организује дочеке и тако даље. Међутим, све те депутације и све те личности долазе као гости владе, као гости државе. Према томе, за подизање престонице не само што су дужни да се старају београдски грађани и Београдска општина, него се за подизање престонице мора мало и држава да стара. Код нас је та добра воља до сад врло мало показана, или готово ни мало. Али не само то, него и онда када смо ми у овој земљи преливали парама, када је било изобиље, када је наш буџет био пуних 13 милиарди динара, ни тада се није нашао ни један Министар финансија у овој земљи, који ће у своме. буџету предвидети да бар плати Општини београдској оно што јој дугује. Сада још мање имамо могућности да до овога дођемо када и држави треба много финансијске умешности да усвоји приходе и средства за своје најосновније дужности. Међутим, ако би се Београдској општини платио њег дуг кога она годинама од државе потражује, ми

би, господо, имали овде сада 'једну сасвим другу материјалну ситуацију! Ми бисмо онда били у могућности, да половину својих дугова платимо, и на тај начин растеретимо редовни наш буџет и да овим приходима, које Општина београдска има, приступимо и даље сређивању наше лепе херојске престонице. Колико општина Београдска — то грађани треба да знају — мора да трпи и да пати доказ вам је овај типичан пример. Београдска општина, поред тога што је дужна по закону да издржава и да плаћа кирије за пореске и полицијске установе, и за школе, дужна је да уступа и бесплатно своја земљишта за жељезничке пруге. И баш ових дана Министарство саобраћаја у тежњи и жељи да прошири пругу до Дунава и око Дунава, захтева, да се у извесном делу Београда не могу подизати грађевине онде куда треба да прођу ти жељезнички краци, колосеци и станице, и како сада врши експропријацију земљишта, одузеће општини Београдској око 400.000 м 2 . И пошто општина по закону даје и то бесплатно, то ћемо и ту, хтели не хтели, морати да уступимо држави земљиште у вредности опет од најмање 50,000.000.— дин. Е па, господо, ми који претстављамо београдске грађане и Београдску општину имамо да ,се запитамо, кад нам је већ у „Венецији" узето око 500.000 м 2 земљишта и кад нам се сада опет узима 400.000 м. 2 , то је 900.000 м 2 , чија* је вредност у овом тренутку најмање по 200.— дин. 1 м 2 , — онда се ми морамо запитати, — јер та железница није само Београдска него државна — да ли држава треба да створи могућности за једну врсту рекомпензације Општини београдској, једну врсту накнаде за одузимање општинских добара (одобравање одбора). Ове напомене чинимо због тога што је потребно да се чује глас, да је. једном већ крајње време да се увиди да је за подизање престонице потребна државна помоћ, помоћ свих грађана ове земље. Јер, господо, 250.000 сиромашних житеља београдских немају финансијске могућности да све те терете издрже. Немају, велим због тога, што је и њихова финансијска моћ ослабила, што је поред грађана београдских велики број најсиромашнијих грађана из унутрашњости извршио експанзију у Београд тражећи посла. У осталим деловима свога говора г. Гавриловић је подвукао социјалну акпију Београдске општине у отварању кухиња за раднике, издржавање сиротиње, заштите деце и најширокогрудијег давања материјалне помоћи свих осталих облика. Затим је говорник истакао значај сарадње одбора и суда, у кога имају пуну веру. Са овога прешао је на персонално питање Београдске општине, одајући признање свима исправним и вредним службеницима, али тражећи најстрожију контролу над радом свих оних службеника, који у својој разула-