Opštinske novine

Урбанистичка хроника: Арх. Бранко Максимовић Изложба Групе архитекта модерног правца у Веограду

Група архитекта модерног правца отворила је 19 фебруара у Уметничком павиљону архитектонску изложбу. Група је позвала на учествовање архитекте из Београда, Љубљане и Загреба, та три главна центра архитектонске делатности у нашој земљи. Из разлога који су остали непознати, из Љубљане није послат ни један рад, из Загреба се одазвало само неколико архитеката, а оно што је Београд изложио, то су углавном радови чланова Групе. Тако је

Милан Злоковић: Главни изглед Хипотекарне банке у Сарајеву

у ствари изложба била у главном архитеката београдских. * Изложени радови били су углавном фотографије изведених објеката — фасаде. Што се то тако десило свакако да је кривица до схватања самих излагача о значењу архитектуре и њеној главној функцији: унутрашњој организацији. Иста грешка која се десила пре две године, понављана је, само овог пута у мањој размери. Посетилац је могао да види један приличан број фотографија спољашности зграда

које су носиле обележје савремених схватања али му је била ускраћена могућност да види како је решена унутрашњост зграде, организација становања. А то је непотпуност, која и нехотице упућује посматрача на размишљање о томе: шта хоће у ствари савремена архитектура и шта се желело постићи том изложбом. Најзад, баш и да су сви излагачи дали поред фасада и основе, и фотографије унутрашњости, да

Браћа Крстић: Зграда у ул. Књегиње Персиде бр. 39

ли би и у томе случају та изложба била потпуна? Да ли би се и у томе случају та изложба могла назвати изложбом архитектуре? Или би то и надаље остала само изложба репродукција архитектонских радова и то фотографска репродукција. Да такве архитектонске изложбе остављају само утисак једног каталога чији су листови урамљени и окачени о параване није'потребно нарочито доказивати. (Вредност такве репродуктивне изложбе ниуколико се не повећава цртежима и перспективама, којима се такође решава само спољашност зграде