Opštinske novine

Стр. 252

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

смеју обићи и страни уметници, ако се жели доћи до одиста одличних творевина скулптурске уметности. Ја верујем да ће се један туђ уметник моћи инспирисати на нашој историји и да ће бити истински талентованих туђинаца који ће нашу расу осетити, можда, дубље од најистакнутијег југословенског мајстора. Не треба ни у ком случају изоста-

Споменик Ђури Јакшићу, на Калимегдану

вити уметнике осталих словенских народа, нарочито руске... Естетско подизање Београда је необично крупан проблем. Због тога би при престоничкој општини требало образовати један широк и сталан жири, неку врсту комитета за естетско уређење Београда. Ако би чланови овога жириа били људи од високе културе, знања и искуства, развијеног смисла за Лепоту и од праве толеранције, која би се ослободила свих пагубних утицаја толиких медиокритетских котерија; укратко, ако би чланови овог престоничког уметничко-урбанистичког одбора били достојни високог задатка, уверен сам да би њихово деловање било благотворно по даљи развој и развитак наше престонице. * * * '

Што се тиче питања на којим би местима ваљало подићи поједине споменике држим да би најважнији споменик, споменик ослобођења Београда требало поставити на оној ширини пред хотелом „Москва". Овај споменик би могао везивати Карађорђеву џиновску победу са предајом градских кључева Књазу Михаилу и са триумфалним уласком Карађорђевог потомка у престоницу која се ослободила једне страшне окупације. Та три момента у историји Београда треба слити у једну величанствену замисао, или симбол. Близу Карађорђевог парка, на узвишици с које се спушта ка Теразијама, треба поставити два споменика: споменик Краљу Ослободиоцу Петру Карађорђевићу и споменик Незнаном Јунаку. Ово ваља учинити због тога што је достојни унук Дивотника из Тополе чуо глас историских дубина и желео

Споменик Војиславу Илићу, на Калимегдану

жеље свих незнаних мученика и хероја наше болне и славне историје. Пред Калемегданом, преко пута од хотела „Српска Круна" требало би иставити статуу наше националне слободе и нашега духа. Ја замишљам четири наша исполина: журе некуд, у даљину, у светлу будућност. Грабе напред као да их креће једна религија, Бог на-