Opštinske novine

Д-р Радмило Белић

Основи општинске организације по новом закону о општинама (Наставак)

Општинска управа После општинског одбора, општинска управа долази као други по реду важности општински орган. Општинску управу чине претседник и чланови. Број чланова одређује општински одбор према потреби с погледом на број одборника и обим послова. Највише може бити пет а најмање два члана, не рачунјаући ту претседника, који, иако сачињава општинску управу, има и своју посебну надлежност. Састав општинске управе много подсећа на састав општинских судова по старом закону о општинама. Само што су одредбе о саставу општинске управе еластичније по законској могућности да се тај састав прошири или смањи према месним приликама и потребама. Иначе и нови закон усвојио је колегијални сист.ем управљања који је важио по старом закону, изузев што је он томе колегИјуму место суд дао име општинска управа. За избор општинске управе не истиче се посебна листа. Председник и чланови општинске управе постају лица са одборничке кандидатске листе која је добила највиши број гласова. Они то постају аутоматски по редним бројевима којим су поређани на изборној кандидатској листи: први је претседник а редом за њим су чланови општинске управе. Сви чланови општинске управе су одборници. Претседник то звање може задржати, ако му се из оправданих разлога уважи оставка на положај претседника. То изрично стоји у § 73 Закона о општинама, док се ништа не говори о праву задржавања тог звања у случају оставке члана општинске управе. Међутим нема сумње да и чланови општинске управе имају права да задрже звање општинског одборника, ако им је оставка на чланство у управи довољно образложена, по истом основу по коме има на то право и претседник, пошто су и они као и он одборници. Разуме се да се то право задржава само у случају оставке, и то такве која је довољно образложена; иначе то право немају ни претседник ни чланови управе ако су ма на који други начин изгубили звање општинске управе.

У случају упражњења места претседника и чланова управе, на њихова места долазе следећи по реду на кандидатској одборничкој листи. Служба чланова управе је почасна. По изузетку може им се одредити извесна накнада, када им та служба заузима већи део времена. Та накнада мора бити предвиђена статутом у облику месечне или годишње плате. Одбор је дужан да о принадлежностима чланова управе донесе статут као и о принадлежностима општинских службеника. Он то може учинити посебно за чланове управе и општинске службенике, или уједно једним заједничким статутом, где би биле предвиђене принадлежности и чланова управе и службеника. У сваком случају статут се мора поднети бану на одобрење. Поставља се овде једно важно питање које законом није предвиђено: да ли се бан може приликом одобравања принадлежности чланова управе упуштати у оцену питања да ли у даном случају има места давању накнаде члановима управе за њихов рад, пошто је принципијелно њихова служба почасна? То је једно фактично питање у оцени којега по нашем мишљењу мериторно може улазити само одбор дотичне општине. Одбор је у непрекидном додиру са члановима управе, те је једино у могућности да цени колико им времена заузимају општински послови, па према томе и одреди имали места специалним њиховим наградама. Кад одбор већ нађе да их треба наградити, бан би могао мењати ту одлуку само у погледу висине те награде. За кворум општинске управе потребна су поред претседника најмање још два члана. Управа решава већином гласова. У случају равномерне поделе одлучује глас претседника. Општинска управа има двојаку функцију: да самостално упрваља и да извршује одборске одлуке. Поделу послова између одбора и општинске управе треба учинити из простаг разлога шго се на тај начин појачава експедиктивност општинске администрације. За мање