Opštinske novine

Стр. 612

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Пољски и наши парламентарци са претседником Београдске општине, г. М. Петровићем, на броду „Краљ Александар" *§ С једне и с друге стране исти су раалози и покретачи н-ашег узајамног приј.атељства и веза, често невидљивих, али стварних, које између нас постоје. А те су везе баш од оних, које јаче припајају народе једне за друге но ма какве друкчије: патње и страдања прошлости, дуги и мучни напори да се слобода извојује, и, нарочито, она дубока духовна солидарност у схватањима сродних националних иитерса и државних циљева. И ви и ми ду1го нис(мо били своји господари, Живели смо у далекој и ближој прошлости под страном нанародном « непријатељском влашћу и управом. Тада нас је увек покретао један исти највиши идеал оличен у ослобођењу народа и стварању своје независне државе. На олтар тога идеала приношене су и у миру и у устанцима и у рату најдрагоценије и најлепше снаге. Тако несдаитљива и несаломљива народна <евест и по законима вечите правде и по неумитности »сторије морала је однети победу и раскинути окове ропства туђиву. Данас су и Пољска и Југославија своји господари у својим државама, Пред нама је сад привидно

На банкету у част пољских парламентараца била празна реч. Кад то кажем, ј.а не помишљам на 'солидарност агресивну и отимачку, него на конструктивну, мирољубиву и чуварну, на ону солидарност, која не тражећи туђе не даје ни по коју цену и брани што је њено. Ми, народни посланици Републике Пољске и Краљевине Југославије, први смо позвани и дужност нам је да путовањима кроз наше земље, проучавањем наших установа, привредних и политичких прилика, упознавањем наших општих циљева, приближимо и сродимо пољски и југословенски народ, да солидарно, напојени оним великим духом словенских широких видика, послужимо да се међу н-ародима одржи мир и завлада добра воља, а то су главни услови напретка и бла.госгања и целокупног човечанства и нашега. Нека ми је допуштено да у име Југословенске Народне скупштне иокаже^м уверење, да ћемо, тим путем идући, и ви и ми у пуној мери одговорити надам1а и очекивањим,а што у нас полаже народ, који нас је бирао. Истог дана гости оу напустили Београд и кренули на пут кроз нашу земљу, где су обишли све њене лепоте и знаменитости.

друга а у истини иста миоија, можда и теже остварљива од оног некадашњег идеала, али извионо достојна исто тако тешких и скупих жртава. Та је мисија да стечено сачув.амо, извојевано одбранимо, ослобођено усавршимо и унапређујемо. Можемо ли ми оами и ви сами то постићи? У овоме свету незадовољних, неупућених, невољом притионутих, —- што су све собом донели дубоки поремећаји и економски и политички на свима странама земљиног шара, — нема другог решења за сва питања и проблеме, које су нове прилике и нови услови живота сами собом ист.авили на дневни ред, него солидарна, споразумна и концентрисана акција он.их земаља и народа, који, везани истом злом судбином у прошлости, природно су упућени да се узајамно помажу и да корачају раме уз раме по неравн.им и изукрштаним путовима са.дашњости. Словенска солидарност у тешким данима никад није

У подне, претседник наше Народне скупштине г. др. Коста Кумануди приредио је гостим.а ручак код „Српског Краља". На том ручку г. др. Кумануди поздравио је госте говором, у коме је између осталог рекао: — Мали је број часова протекао откако сте нам догшги па ипак, уверен сам, морали сте већ осетити сву топлу срдачност и отворену искреност, с којом смо вас дочекали и примили чим сте прешли границу југословенске земље. Јер ми вас не сматрамо« само као одличне госте, који су у име Пољског парламента на пут кренули да из учтивости и пажње врате учињену посету, већ гледамо у вама претставнике и заступнике једног братског народа, који је, надахнут истом љубављу « истим племенитим побудама, послао ва.с другом братском народу да му покажете и изразите да смо једног порекла, једне крви и једне расне породице.