Opštinske novine

Комунално-социјална хроника: Београдско дечје прихватилиште — Освећење камена темељца —

испитане сместити код хранитељица у туђим породицама. Колико је одговоран такав начин рада, може се лако оценити ако се наведе који пример. У месецу октобру т. г., доведена су у Централни уред. за заштиту матера и деце, деца Момчило и Петар Ј. стара 5 и 3 године. Довео их је полицијски службеник, који је децу нашао напуштену у једном бедном стану на Пашином Брду. Отац се налази у туберкулозном одељењу Државне болнице, у последњем стадиуму ове ужасне болести, а дечја мајка однешена је у породилиште. Ово двоје изгладнеле и голе деце морају се збринути барем дотле док се мајка не врати

Недеља, 15 октобар 1933 год. био је значајан датум за развитак дечје заштите у Београду. Тога дана освећен је камен темељац Дечјег прихватилишта. Славље је извршено у присуству потпретседника г. Доброслава Богдановића, других општинских функционера и великог броја београдског грађанства. Свечаност се одржала на општинском земљишту, које се простире између Звечанске улице и општинских станова. Београдска општина схватила је витални значај дечје заштите за своје грађане те је са пуно разумевања приступила подизању ове дечје савремене институције. Дечје прихватилиште је установа ,као што већ сама реч каже, која служи да прихвати свако угрожено београдско дете. Сва она деца, која су ма из каквог разлога изгубила своје родитеље или природне заштитнике наћи ће уточишта у овој установи. Главни задатак Прихватилишта је, да у свако доба тренутно прима угрожено дете од најнежнијег доба старости. Оно мора да буде тако организовано, да има сва одељења, почевши за одојчад, па за малу децу, школску децу, па најзад, за одраслију децу до 16 година било мушког или женског пола. Задатак Прихватилишта захтева такође, да се оно никада не затвара за пријем новодошле деце, па и у случају ако би се у једном одељењу појавила која заразна болест. С тога битно је и неопходно да се организаторно све предвиди у архитектонско распоредном погледу, како би се у случају потребе поједина одељења могла потпуно изоловати. Подизање Дечјег прихватилишта претставља једну од најосновнијих потреба наше престонице на пољу дечје заштите. Данас у Београду не постоји ни једна установа која би била у стању да пружи тренутно уточиште и склониште београдској угроженој деци разног доба. Општински Централни уред за заштиту матера, деце и младежи има свакодневно да савлађује тешке проблеме око збрињавања београдске сирочади и напуштене деце. Свакодневно упућују се деца у Централни уред из квартова, из напуштених станова, пошто су родитељи однешени или у болницу или на гробље. Ове мале беднике мора Дечји уред здравствено и морално не-

Са освећења темеља Дечјем прихватилишту у Звечанској улици

из породилишта. Прихватилиште не постоји, а ова деца безусловно би морала бити примљена у једну такву установу где би се могла неко време здравствено испитати, обући, исхранити па онда тек да се сместе у туђу породицу, ако су здравствено безопасна за околину. Оба детета смештена су директно код једне хранитељице и ако је доцније утврђено, да једно дете болује од акутне туберкулозе. Ево и другог аутентичног примера: Из београдске полиције упућује се дечко од 8 година који нема никога и који станује на улици. Такво морално не испитано дете мора се засада још сместити у туђу породицу иако је њему место једино у дому. Тек када би се увидело после извесног времена, да дете услед утицаја улице није у толикој мери штето-