Opštinske novine

Инж. Огњан Кузмановић, директор Техничке дирекдије

Техничка дирекција

Организација техничке струке у Општини београдској пре две деценије у многоме се разликовала од данашњег њеног стања. До 1911 године поједини технички одељци били су у међусобном односу потпуно аутономни и независни и њихови шефови реферисали су Суду сваки за себе и непосредно. Услед оваквог стања, обавезне колаборације између појединих техничких отсека није било никакве. С времена на време и у појединим случајевима те је заједничке акције било само у толико међу овим независним техничким отсецима, у колико се сам Суд општински у даном случају за то побринуо, односно, у колико су поједини чланови Суда томе поклањали пажње и показивали интереса. Сваки отсек је иначе живео својим засебним административним животом: имао свој засебан деловодник и своју архиву и опшгио са Судом О. г. Б. непосредно. Оваква тотална децентрализација техничке струке у Општини београдској постала је и могла се одржати док је Београд био мали, те и поједини технички отсеци неразвијени, са малим бројем особља, а послови лако ирегледни. Са рашћењем Београда и повећањем послова техничке струке све се више осећала потреба централизације, тако, да је већ 1910 године почело са њеним увођењем, када је Општина београдска расписала конкурс за једнога директора, „који ће бити на челу свих техничких олелења" и када је 1 марга 1911 године одбор општински за тога Директора изабрао г. Едуарда Лежеа. У скоро су по том захватили ратови, тако. да је све до 1921 године мало што приновљено у смислу даље организације у овом правцу. У јуну 1921 године допуњен је закон о општинама поред осталога и чланом 118а, којим је Београдска опшгина овлашћена да донесе статут за своје особље. Тај је статут донет 18 јануара 1922. Тим стагутом прописана је и организација општинске службе, по којој као осма група фигурише Техничка дирекција са пет оделења. Али је та организација Техничке дирекције мање више била мртво слово на хартији све до 1926 године, када је дошла нова општинска управа и када је почело модернизовање Београда у великим размерама.

Овога пута Техничка дире.кција под именом Техничке управе ступа на снагу и као врховна техничка власт доводи у везу сва техничка оделења сем Водовода, тако да је општинска управа почела преко ње као преко једне целине да изводи своје идеје у техничком уређењу Београда. Дирекција трамваја и осветљења статутом од 1922 године није била обухваћена, те је и даље остала аутономна установа. Новопостављени директор техничког одељења општине београдске, поч. В. Вуловић, са почетком великих општинских радова на калдрмисању, проширењу водовода и канализације, подизању општинских зграда, разради генералног плана итд. једновремено и поступно уводи јединство и везу међу техничким оделењима Општине београдске. Трогодишњи рад његов на овом послу дао је видне резултате и поставио темељ садањем стању, које је, после, поново утврђено последњим статутом од 1929 године. Према Статуту од 1929 године цела техничка струка у бпштини београдској подељена је у две групе, у две дирекције: У Дирекцију трамваја и осветљења, која гради, одржава и експлоатише трамваје, врши сву службу осветљења и управља великим радионицама и целим возним парком општинским и у Техничку дирекцију, која стоји на челу свих осталих техничких служби у општини, сем чишћења улица и гробља. Техничка дирекција сада има своју управу и шест отсека са десет њихових одел>ака, и то: 1) Инжињерски отсек, са одељком: а) За одржавање калдрме; б) За недржавне путеве; в) За техничко-рачунску ревизију. 2) Архитектонски отсек, са одељком: а) За контролу зидања и Грађев. одбор. 3) Канализациони отсек. 4) Управа водовода, са одељцима: а) За мрежу и рачуноводство; б) машинским; в) грађевинским. 5) Катастарски отсек, са одељцима: а) За генерални регулациони план;