Opštinske novine

Стр. 212

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

установљавало повереништва за оснивање земљишних књига. Тај је посао сада у раду, т.ј. судије — повереници оснивају земљишне књиге, што ће у току 1934 године такође бити завршено. Одељак за катастарско снимање основан је почетком 1930 гадине, а укинут је 31 децембра 1933 године. За то је време одељак имао следеће расходе: По буџету за 1930 годину парт. 67 дин. 1,500.000 По буџету за 1931 годину парт. 106 дин. 2,000.000 Повећање вирманом . . дин. 300.000

По буџету за 1932 годину пар. 129 дин. По буџету за 1933 годину парт. 120 дин. Повећање вирманом . . дин. Свега: дин.

2,860.000 1,620.000 170.000 8,450.000

Довршење катастра Београда изнело је, дакле, 8,450.000 динара. Са том сумом новаца Београд је скинуо тридесетогодишњу бригу с врата и задовољио једну горућу потребу. Општинска управа је добила детаљне и сигурне планове за све своје многоструке потребе, а грађанство ће после оснутка земљишних књига осетити сву благодет овога рада.

. инж. X. Розенцвајг шеф Инжињерског отсека О. г. Београда

Калдрмисање Веоград^

Рад Инжињерског отсека —

I Општи преглед радова од 1929 до 1933 године Према Правилнику о устројству и надлежности Техничке дирекције Општине београдске, Инжињерски отсек стара се у првом реду о пројектовању и грађењу градских улица и путева, као и о изради свих врста калдрма на њима, подразумевајући ту и старање о свима инжињерским објектима као саставним деловима улица и путева. Одржавање калдрме и објеката на њој, и ако по поменутом Правилнику такође спада у надлежност овога Отсека, издвојено је из њега 1930 године специјалним решењем Општинског суда, и овај посао од тада врши Одељак за одржавање калдрме, који је као самостална јединица непосредно подређен Техничкој дирекцији. Као што је већ у самом уводу Управе Техничке дирекције напоменуто, почев од 1927 године па на овамо, нарочито је много урађено у погледу београдске калдрме, која је за неколико година великим својим делом уређена. Ово је у многоме допринело да Београд уђе у погледу свога уређења у ред осталих културних центара Европе. До 1911 године Београд је имао само калдрму од ломљеног камена, такозвану турску калдрму, нешто калдрме од полуобрађеног камена а у понеким главним улицама од камених полукоцака или коцака, све на подлози песка или шљаке. После образовања прве Техничке управе, 1911 год., први пут се приступило у Београду изради модерне калдрме у центу града и то од дрвених коцака са асфалтним тротоарима у Кнез Михаиловој улици, на Теразијама, у улици Краља Милана од „Москве'' до „Лон-

дона", у улици Краља Петра од Основне школе до Узун Миркове улице, у улици Вука Караџића и у Чика Љубиној улици. Тада је калдрмисана и улица Милоша Великог зв. „Шеталиште" од камених коцака и призама, са баштицама, пешачким стазама од асфалтиог макадама између дрвореда и тротоарима од камених плоча, и то цела улица од „Лондона" до „Губеревца." Да није наступио Балкански, а после њега и Светски рат, који су прекинули сваки даљи рад на уређењу Београда, вероватно би се тада још продужили започети радови, но овако, не само да се десет година није ништа ново радило, већ је за време ратова, услед прекомерног искоришћавања, — нарочито за време окупације Београда, — у великој мери пропала и дотле израђена модерна калдрма. Зато се после Ослобођења стајало пред решавањем једног врло тешког и компликованог проблема, на чије се решење без великих материјалних средстава није могло ни помислити. Због тога ср првих година по ослобођењу радило само на претресу и крпежу постојећих старијих и новијих пропалих калдрма. Тек у времену од 1922—-1926 године отпочела је да се израђује у Београду понова модерна калдрма у неколико улица. Тада је рађен први пут у Београду коловоз од збијеног асфалта и то у Дечанској, Поенкареовој и једном делу Скопљанске улице, на Кнез Михајловом Венцу, у Сарајевској улици, у Васиној улици и код железничке станице пред излазом. Кад се овоме дода да су у оно доба т.ј. 1926 год. и у центру вароши скоро све улице имале просту турску калдрму и да су од пе-