Opštinske novine

Стр. 348

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

здравствена заштита деце мора постати општом и обавезном. И не само то, мајке морају постати активни сарадници у тој заштити. Према томе јасно је, да за заштиту магера, одојчади, мале и школске деце нису довољне само установе. Ту је потребнија више него и за коју другу врсту здравствене заштите организована сарадња самих матера, оне морају бити непосредно запослене у раду на заштити деце, јер та заштита не може и не сме бити само појединачна. Ооновно начело заштите одојчади и мале деце састоји се у мајчиној нези и старању. Али није довољна само брига мајке за своје дете. Да би се дете заиста заштитило у пуној мери мора се установити и брига свих мајки за сву децу. Морају мајке бити организоване за непосредан рад у овој заштити. И зато што се у здравственим задругама може постићи овај оптимум здравствене заштите деце, — зато баш на њих треба обратити што више пажње и потпомоћи их да овај задатак и изведу. Већ годинама задруге се старају о овим пословима према својим скромним и незнатним средствима. Оне су успеле да унесу начела савремене заштите деце у многа села. Сваке године стоје под заштитом лекара здравствених задруга матере и одојчад, мала и школска деца, врше се цепљења против дифтерије и скрлети, упућују се и саветују мајке. Али тај посао не помажу ни држава ни бановине, ни општине, а средства су мала, иако су могућности за правилну и потпуну заштиту неизмерљиве. За пет година, са скромним средствима здравствених задруга, прегледано је: одојчади 6.525 мајки 1.026 школске деце 54.174 вакциновано 105.950 Ово је свакако кап воде у мору, али несумњив је доказ да се и на селу може спровести здравствена заштита деце и да су здравствене задруге заиста подесне установе за ову заштиту. Оне су учиниле према својим незнатним средствима много. Али оне би могле све кад би се на њих ослонила здравствена заштита сеоске деце и кад би им се дало материјалних средстава. А та материјална средства су много скромнија од оних, која тражи варошка заштита. Али ова заштита може бити још на бољу основу постављена данас, кад постоје жен-

ски одељци „задругарки" при здравственим задругама. Женске организације су поглавито по варошима. Слабо се шире по селима, можда што су за сељанку сувише неинтересантни проблеми којима се баве. Други опет мисле, јер је сељанка непросвећена за те савремене погледе о женским питањима и стању жене у свету. Свеједно и није много важно. Тек гаквих организација нема на селу.

Београдска деца у дечјој колонији у шумадискои селу

Међутим, Савез здравствених задруга имао је сасвим друго искуство. Он је успео, да организује жене задругарке у женске одељке. Можда зато, што је погодио потребе тих жена на селу. Ти одељци су постали раеадници за просвећивање жена у привредном и здравств еном погле ду. Тек је година дана прошла како постоје, али показују велику радљивост у свима правцима. И баш нарочито у колико се тиче заштите деце. Већ постоје покушаји да се оснују дечја обданишта преко дана, док су жене на раду у пољу. А развија се велики рад у правцу боље неге одојчади, мале и школске деце. Ове задругарке су у сталној вези с лекарем задруге. Н>их посећују сестре и држе с њима течајеве по разним питањима хигијене, а средиште је дете. Нигде јаче него на селу испољава се начело, да мушкарац издржава а жена одржава кућу. Али да би то било на срећу и благостање села, жена мора много знати. И збиља нико више не тежи да више научи и зна него наша жена на селу, али треба погодити оно, што њој треба, треба поћи правилним правцем. Тај правац су пронашле здравствене задруге у заштити деце. Треба их потпомоћи, да га до краја изведу.