Opštinske novine

Др. Милорад Драгић

Дехе и цивилизација

У нашем данашњем друштву веома се често истичу проблеми заштите детета. Као централно језгро ових проблема износи се питање о здравственој, односно социјалномедицинској заштити. Ова питања, као резултат новијих социјалних схватања, ушла су —сасвим оправдано — у програм социјално-медицинског рада државних и комуналних установа, и у програм рада многих организација приватне иницијативе. И досадашњи рад на овим пољима дао је већ извесне резултате. Ласно је, да бва заштита детета ни.је могла да се до сада изведе у пуној мери. Чак ни близу томе. Али сматрамо као веома потребно, да се створи у свести извесно схватање, да друштво мора да проналази путеве и ствара институције социјалне и здравствене заштите. Без обзира, да ли су те институције довољно савршене или их треба још доста усавршавати. Оваква свест претставља значајан моралан фактор друштвеног напретка. Из овакве свести јавља се и осећање права на заштиту. А свест о праву на заштиту претставља виши облик социјалне свести. Али заштита и подизање детета треба да има још знатно шири, пунији видокруг. Родитељска, друштвена.и државна заштита детета треба у.једио да буде саображена циљевима више цивилизације. Цивилизаторска мисија почиње још са малим дететом. Још од детињства могу да се формирају тежње према вишим облицима социјалног и према суптилнијој цивилизацији. Изгледа нам, да су ове тежње ка вишој цивилизацији доста занемарене у данашњим облицима друштвене заштите детета. Чак, рекли би, да и највећи број родитеља занемарује код дегета усађивање и развијање виших, суптилнијих потреба културе и цивилизаци је. * Здравље детета претставља неоспорно базу, од које се мора поћи. Здравље као услов живота, па према томе и као извор свих позитивних, здравих животних сензација. Али на здравље не сме се гледати као личну, а несоцијалну вредност. Здравствено васпитање и здравствена култура мора имати своју душу и социјалну етику. Тек у том слу-

чају здравље може сигурно да служи као основ личне среће и социјалног напретка. У овоме погледу могли би рећи, да само физичко здравље, без моралног здравља, претставља веома сумњив капитал. Дете, навикнуто да се само угађа њему лично и искључиво условима његовог физичог здравља, може лако да постане егсцентрично, да цео свет посматра кроз призму и интерес своје личности. Таква деца, размажена од раног детињства, често се доцније развијају у себ ичне, неактивне и несоцијалне личности. А немајући у себи више моралне, естетске и друштвене идеале, оваква деца доста често доцније олако упропасте ово физичко здравље. Животан укус, естетски и морални идеали претстављају најбољег чувара физичког, телесног здравља. Због тога и почетно здравствено подизање и васпитање мора ићи паралелно са великом цивилизаторском мисијом. * Још при почетном подизању и васпитању детета треба уносити елементе више културе, цивилиазције и здравог морала. У толико пре, што конструкција детиње душе има у себи пуно хаотичних, дисхармоничких елемената: нежног и социјалног, примитивног, асоцијалног и апсурдног. Инстикти детињи, недисциплиновани, имају често караткер праинстикта ранога детињства човечанства. Због тога ови инстикти могу имати кадгод и криминалан карактер. Многе дечје игре носе у себи отисак већих или мањих асоцијалних криминалних радњи. Из ових игара еволуира кадгод и дечји криминалитет. Постоје многи случајеви криминалног подражавања код деце. Познат је случај једног шестогодишњег детета, које је положило на земљу свога млађег брата, покушавајући да му прободе ексере кроз руке: тако 1е на њега деловала прича о распећу Исуса Христа. И случај трогодишњег дечка, који је преклао ножем своју малу сестрицу, јер је хтео да види да ли ће при томе и његова сестра да виче онако, као свиња коју је пре тога заклао његов отац. Затим долазе свакодневни призори дечје зависти, љубоморе, егоизма, срџбе, варварства, мучење животиња, често и мржња, на-