Opštinske novine

Стр. 368

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

околином проблем је најновијих научних испитивања о којима баш ових дана професор психопатологије раног дечијег узраста др. Е. Бенјамин даје једну изванредно сугестивну књигу под насловом „Болест цивилизације". 3 )

(уметничка скица акад. сликара г. Балажа)

Болест цивилизације, болест култур'е је у основи болест детета, на првом месту болест детиње душе, и чување, старање и заштита здравља детиње душе то је заштита и спас културе. У једном од највећих и најоригиналнијих одељака своје књиге, професор Бенјамин проучава опадање и боловање културе ста3 ) РгоГ. Ог. Е. Вепјатш: Бје КгапкћеЦ с1ег 2тНваНоп, Мипсћеп 1934.

рих Грка и Римљана напоредо са све већим, квантитативним и квалитативним оболевањима детиње душе. Филозофи и умни људи већ код тих старих народа, запажали су на души деце све оне болесне појаве, које и данас задају бриге не само родитељима и васпитачима, него и управљачима народа: као карактер и душа јединог детета, проблем прерано сазреле деце, деце лишене или искинуте из своје природне социјалне средине, породице итд. Плутарх, Хипократ, Катон, Сенека и толики други, већ далеко пре наших дана постављали су проблем душевних оболења детета и бриге и старања о душевном здрављу детета. Тај проблем, та брига и старање стоји и пред нама и захтева најозбиљнију пажњу. Прошла су времена када смо се бринули само за лечење оболелог детета. Пролази и време када смо се бринули само о заштити телесног здравља детета. Дохвата нас дужност да се старамо и о заштити душевног здравља детета, наше деце, свесни да у старању за душевно здравље наше деце лежи и старање за душевно здравље нашег човека и нашег народа. У практичном погледу то значи, морамо приступити и организованом старању за душевно здравље наше деце. Зато морамо проучити и по.јаве душевних оболења наше деце од најобичнијих по.јава неуроза тако зване нервозне деце до тешких појава душевних поремећаја абнормалне, испод-нормалне па и изнад-нормалне деце. Психотехника може ту послужити као једно од помоћних срестава испитивања, далеко од тога да буде једино и увек сигурно. Сем тога она се да.је применити на децу старијег узраста, не и на ону раног и најранијег детињства. А душевна оболења, па и заштита од њих почињу баш у тим најранијим добима детињства. Зато би не само при школским поликлиникама него и при градским диспанзерпма и саветовалиштима за одојчад и малу децу требало приступптп организацији рада на проучавању душевног жпвота деце и заштити њиховог душевног здравља. То је један од крупних и 'тешких, али и племенитих и светих задатака нашег комунално-социјалног старања за децу и наше дечје заштите.