Opštinske novine

Стр. 372

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

самсталан привредни рад. Друштво има у ту сврху и своју установу „Дом слепих" у Загребу. За време прекида рада Друштва Св. Вида од 1920 до 1926 године, управљала је друштвеном имовином покрајинска влада у Загребу, која је преместила сву слепу децу из поменутих домова и завода на своје добро у Поповачу. У то време су одрасли слепи основали 1922 године своје „Удружење самосталних и изображених слијепаца у Загребу." То друштво је отворило 1925 године своју радњу у Илици, где су се продавали разни радови чланова, а 1927 године основало је и свој привремени дом на Св. Духу. Кад је Друштво Св. Вида 1926 године поново прорадило, дошло је после дужих преговора 1929 године до фузије обадва друштва тако да сада на подручју Савске бановине делује на заштити слепих само Друштво Светог Вида у Загребу. У Београду Су милосрдне госпође основале 1926 године Друштво за заштиту слепих девојака. Ово друштво, које веома успешно ради, има свој Завод за слепе девојке на добру „Моја воља", код Инђије, где слепе девојке уживају сву потребну заштиту. У Љубљаии су одрасли слепи основали 1920 године „ Друштво за помоћ слепих у дравској бановинп." Задатак је тог друштва заинтересовати јавност за заштиту и образовање слепих и материјално помагати своје слепе чланове. Поред овог друштва постоји у Љубљани још и друштво „Дом слепих'' основано 1923 године са циљем да подигне модеран завод за слепе. На слепе земљаке нису заборавили ни Словенци у Америци. Основали су амерички (ј)онд и послали га у домовину у сврху да се подигне „Дом слепих." Заштита абнормалне деце у послешколско доба Већ из ових- кратких података о организацији заштите абнормалне деце могли смо увидети, да задатак заштите: да се абнормално дете оспособи за самосталан и продуктиван рад, те да се спасе беде и просјачења, никако не престане са завршеним радом у школско доба детета, него да управо сада отпочне најважнији део заштите, наиме саветовати свакоме детету подесно звање, оспособити га за самосталан рад и наћи му место, где се неће услед својих телесних или душевних недостатака искоришћавати, него где ће му бити обезбеђена зарада и будућност. Да би се тај најважнији циљ заштите абнормалне деце што боље и сигурније постигао, потребно је да имају сви заводи за васпитање абнормалне деце или потпуно уређене радионице за оне занате, који су најподеснији за поједину врсту дефектности, или пак уређену економију где би се тежи случајеви абнормалне деце, који нису способнн за

занатску обуку, оспособили за разне земљорадничке послове. Без овако уређених завода заштита абнормалне деце тешко постизава свој циљ. Пошто сви наши заводи немају још подесних радионица, веома је хвале вредно што су поједина хумана друштва за помоћ абнормалној деци, правилно схватила свој задатак, ставила себи у дужност да се брину и о занатској обуци ове деце. Један од најважнијих тренутака у животу сваког човека је онај, кад по свршеном школовању и образовању или по свршеној обуци ступи први пут у службу и почиње да зарађује свој хлеб. Нормално развијеном дегету сада није више потребна нарочита помоћ, али заштита абнормалног детета има, међутим, још увек велику обавезност према својим штићеницима. Кад је заштита сместила своје штићенике код ранзих мајстора и у разна предузећа, брине се о томе, да се ни једно дете услед својих недостатака не искоришћује, а у случају бездушног и себичног поступања, одузима дете и налази му боље место. Пошто је због привредне кризе скоро у свима предузећима дошло до смањиван.а рада у пола, а многе су радње престале радити, услед чега се повећао број беспослених, све је теже наћи место абнормалном детету. Али пошто број абнормалне деце ни у једној па ни у нашој држави није мален, а издржавање абнормалних који не могу ништа зарадити значи за породицу, друштво, општине и државу велики терет, потребно је да се целокупна државна, самоуправна и приватна заштита абнормалне деце организује тако, да би се могао спасти што већи број абнормалне деце у корист народне привреде и националног благостања. То ће се постићи на тај начин да се за абнормалну децу у школско доба подижу васпитни заводи са потпуно уређеним радионицама за занатску обуку, а за абнормалне после школског доба установе интернатски уређене радње, предузећа или економије, у којима би радили и зарађивали абнормални штићеници док им се не нађе подесно место ван ових заштитних предузећа. Оваква интернатски уређена предузећа за привремено смештање абнормалних занатли.ја, постоје у свима културним земљама и свуда су пробитачна и за абнормалне и за заштиту. У нашој ће држави Министарство социјалне политике и народног здравља подићи прву такву установу за слепе у Земуну под именом Дом за дожнвотни смештај слепих. Оваква установа у минијатури биће и Дом слепих девојака „Моја воља" код Инђије. За остале врсте абнормалне деце у нашој земљи још немамо слично уређених установа. Али кад се буду сви меродавни кругови уверили да нешколовано и незаштићено абнормално дете значи већи терет за дру-