Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ = крста Краљевине Југославије а уз сарадњу Савеза градова Краљевине Југославије. Задатак је Југословенске уније за заштиту деце да: 1) ради на остварењу Женевске декларације у свести нашега народа и у законодавству наше земље; 2) потпомаже проучавање метода заштите деце у струмним заводима, на стручним конгресима и састанцима као и путем стручних публикација; врши пропаганду најподеснијих метода дечје заштите; 3) ствара везу између учлањених организација и ради на здравој координацији њихове делатности пропагира и помаже здраву координацију рада на пол>у дечје заштите свих приватних организација, као и кооперацију и координацију рада приватне иницијативе са државном и општинском, у границама постојећих законских ирописа; 4) прикупља сретсва и материјално потпомаже учлањене организације; 5) даје иницијагиву и активно потпомаже стварање нових организација за све врсте заштите деце свуда тамо где је то потребно; 6) у случајевима нарочите хитне потребе и сама организација предузима непосредне акције за заштиту деце; 7) члан је Међународне уније за помоћ деци у Женеви; 8) претставља своје чланове у другим међународним организацијама и на међународним конгресима и другим приредбама; 9) изда.је свој информативни орган за иретресање дечјег питања и друге публикације из те области; 10) организује сваке године Дечји дан; 11) предузима и све друге активности које се односе на заштиту деце и биле у њену корист. Њ. В. Краљица Марија примила се за почасну претседницу Уније и тиме је указана највиша пажња и призната еминентна вредност ове установе. За првог претседника Уније изабран је проф. д-р Ј. Шиловић, а у одбор су ушли наши најистакнутији радници за заштиту деце. Установљењем бановина и хигијенских завода, сви државни Дечји домови и установе прешле су под управу бановина, а при хигијенским заводима установљене су здравствене заштите матера и деце. При Централном хигијенском заводу постоји централни

—— ——Стр. 385 уред за здравствену. заштиту матера и деце под управом проф. д-р М. Амброшића агилног радника на заштиги деце и признатог стручњака за дечје болести. Напоредо са развојем дечје заштите после рата постало је и прво дечје законодавство. Установљењем државног одељења за заштиту деце 5 фебруара 1919 године дата је прва директива новом одељењу и постављен општи задатак: да помаже невољној деци, у првом реду ратној сирочади, а затим да се стара о примени свих мера ради заштите живота, здравља и напретка народнога подмлатка. На основи те уредбе донет је одмах и правилник о уређењу државног одељења за заштиту деце по коме је задаћа одељења била: да се стара за ваљан душевни и телесни одгој младежи у опште у целој држави; да прибира податке о деци; да проучава и спроводи све мере потребне за спречавање побољења и смртности код деце; да израђује законске одредбе за заштигу деце и да успостави везу између свих државних, домаћих и страних добротворних друштава и да им указује моралну и материјалну потпору. Истом уредбом се установљавају обласни окружни (жупанијски) и месни одбори састављени од претставника власти и добротворних установа, тако да је дата могућност пуне сарадње са приватном иницијативом и тиме ослободи ову социалну функцију крутог бирократизма. Најзад је 27 децембра 1921 год. примљен у XXXVII седници Законодавног одбора Народне скупштине и Закон о заштптп деце и младежи, али на жалост, не онако како је то стручна комисија предложила (д-р М. Ђ. Поповић, проф. Шиловић и Вл. Вујновић) већ редигован у одбору који је закон потпуно б ирократизовао и одстранио сваку сарадњу приватне иницијативе. Дотадашње обласне, окружне и месне заштите које су биле по првом правилнику састављене од претставника власти и приватних организација и врло добро функционисале, претворене су у обичне надлештва, и тиме изгубили своју праву соци.јалну вредност. Убрзо су укинуте обласне и окружне заштите, док и цео закон није укинут, а дечја заштита остављена да чека нека боља економско-социална времена.