Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 393

понос не само Срба, већ и осталих Југословена, у који су упирали очи, и њиме загревали своја срца снажним надама а ојачаном вером у дане ослобођења и уједињења. Борили се и падали не само Београђани, већ и они из других крајева Србије, па и они храбри синови осталих делова Југославије, који похиташе да се нађу својој браћи у невољи и положише своје животе за част и величину Отаџбине; не само наши борци са свих страна наше велике националне и храбре војничке јединице наших великих савезника браће по оружју и по идеалима; не само одабрани челични пукови наше узданице вој• ске већ и жандарми, финанси, добровољци; не само младићи, које су једва гариле

Београд ће умети те жртве да цени и поштује и над њима ће увек припаљивати оно кандило болног сећања и дубоке захвалности. Опростите, драге сени, што смо вас узнемирили у вашем тихом спокојству, што вас уморне и исцрпене крећемо на овај последњи напорни марш. Ми знамо да је свугде груда Отаџбине, да вас, ма где лежали, прати успомена и захвалност свих нас. Али ми хоћемо, указујући овај побожни пијетет вама, доводећи вас овамо, да вас понова удружимо са вашим друговима палим за исту мисао, за нсти циљ. Хоћемо да извршимо једну свету дужност према вама. Хоћемо да покажемо новима и младима, да они, који умиру

Нретседник О. г. Београда г. Милутин Петровић говори у име целокупног грађанства Престоиице

науснице, већ и старци чија су плећа била натоварена бременом година, али зато срца била испуњена снагом и одушевљењем. Храбри синови наше мајке Отаџбине! Ви пролазите кроз велики и слободан град. Ваши снови, ваши идеали, ради којих сте положили ваше животе, остварени су. Сава и Дунав, не само да нису више границе ваше Отаџбине, већ ни вашег поносног града Београда, ради кога падосте. Београд, вековни титан, који је одолевао увек свима невољама и искушењима, данас је пружио своје руке и преко Саве и преко Дунава, грлећи своју браћу и са оне обале. И данас, Београд плаче али се и радује. Плаче, јер види жртве, које су пале за његову слободу и величину, радује се јер у његових синова има нешто што је јаче од смрти, а то је љубав према Отаџбинп.

за Краља и Отаџбину, вечито живе, праћени благодарношћу Отаџбине. Као да гледамо, како из зидина београдских излазе и корачају уз вас — војнике Краља Петра Великог Ослободиоца, и узвишеног вође и узданице нашег целокупног народа Краља Александра I мушка и одважна, мрка и препланула лица, са шешанама и кубурама, војници неумрлог Вожда Карађорђа, коме је слободан Београд био једна од првих брига. Пролазите сви поносно улицама великог и слободног Београда, сада престонице велике Југославије праћени погледима ваших другова из дана борбе и крви, праћени захвалношћу нових поколења, која нису имала ту част да буду непосредни неимари слободе и уједињења наше велике Отаџбине. Вас гледају хиљаде оних који осташе, да леже на разним ограшјима: Мачквом Камену, Бобијама и Буква-