Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 425

или бановинског института. Но поред тога мора ипак да буде и трговац и привредник. Спрема оваквог чиновника мора обзиром на. тако компликовану службу бити посебне врсте. Да мож^ са успехом водити поверени му јавно-правни завод потребно му је да темељито познаје своју струку, и да при пласирању расположивих иовчаних сретстава спроводи опрезну и здраву политику, али исто толико мора пазити и на то да се у свом раду - руководи и обзирима који не играју никакве улоге код његовога колеге у приватном новчаном заводу. Чиновник штедионице несме никад заборавити, да стоји у службн једне комуналне установе и да мора према томе водити свој посао у сагласности са соцнјалним и привредним задацима које јој је оснпвач поставио. Ови се састоје понајпре у томе да штедионице мобилишу ситни капитал који се у незнатним износима налази у рукама малога човека па да концентрисањем тога иначе раштрканог и невидљивог блага прибаве народу потребну економску подлогу за његова културна и политичка стремљења. Штедионички ће функционер стога'пре него одобри који зајам испитивати може ли се исти дати и са становишта целокупне привредне -гериторије на коју се протеже рад његовог завода. Може се десити да штедионица подели, изузетно, извесни кредит који је првенствено у јавноме интересу. На овакав се кредитни посао не би никад одлучио приватни новчани завод течевне природе. Док је тако самоуправној штедионици више стало до тога да се њеном политиком подигне и унапреди привреда њеног подручја, дотле се приватном новчаном заводу ради само о томе, хоће ли му поједини посао донети толико добитка колико може очекивати према даним приликама. Видимо, дакле, да чиновник штедионице при решавању својих послова има да оцењује и уважава разне комуналне и економске моменте и интересе који никако не долазе у обзир за чиновника приватног завода. Директор банке је на пр. потпуно успео у свом раду, ако је завршио своје годишње пословање са извесним добит^ ком. Управник штедионице мора исто тако получити неки добитак, али упоредо с тиме још и доказати, да је новчана средства употребио на опште добро и својим пословањем допринео развоју и напредовању привреде у свом граду. Такав функционер је најбоље задовољио, ако крајем пословне године покаже да је давао кредите уз што нижи каматњак, и да је повећан број грађана и занимања на које су ти кредити распоређени. Његова способност ће се више огледати у порасту броја улагача-штедиша на-завршетку пословне године него ли. у повећаном укупном новчаном износу самих штедних улога. Из свега се овог види колико мора бити развијен смисао за позив и осећај одговор-

ности код службеника комуналних штедионица. Моменат одговорности у пословању наших установа треба нарочито нагласити, јер је структура штедионица другачија него приватних новчаних завода. Код ових имају главну реч у вођењу послова чланови Управе и Надзорног одбора, који су у ствари и материјално ангажовани у заводу те као његови акционари очекују од свога ангажмана и одговарајући профит. Зато акционари заузимају често у оваквим установама и водеће чиновничке положаје. Разуме се, да за пословање у оваквим заводима пада и одговорност у главном на интересоване чланове управног и надзорног одбора. Однос одговорности у нашим штедионицама је обратан. Чланови управе штедионице не стичу свој мандат по каквом свом материјалном интересу већ или као претставници оснивача градских самоуправа, — или грађана и улагача, дакле по сасвим другом критерију. Главно тежиште одговорности у раду наших комуналних штедионица лежи према томе на чиновницима, чија је егзистенција везана за просперитет завода као јавне установе. Ова је одговорност код службеника штедионице појачана, јер се ови у првом реду позивају на одговорност. Њихов положај у том правцу је тежи него чланова управе у приватиом заводу, јер је њихова служба више јавноправног карактера. Осим потребне интерне дисциплинске стеге и одговорности и пред законом се њима суди по строжим обзирима. За овакав социјални позив није довољна само школска и стручна квалификација. Потребна је и посебна љубав и наклоност према идеалној служби коју је одабрао. Ко се одлучио да ступи у рад комуналне штедионице мора се пуним срцем посветити њезином високом социјалном задатку. Прави штедионички службеник не налази своје задовољство само у својим принадлежностима, колико у свести, да својим практичним деловањем доприноси подизању народног благостања, те одржавању и јачању самосталних људских егзистенција. Прожет оваквом сталешком свести и уверен да је његова функција органски повезана са напретком друштва и моралним подизањем народа, штедионички чиновник вршиће одушевљено улогу пропагатора идеала штедње и уносиће у свој прегалачки рад, сву своју добру вољу и сгручну способност. Овако високо схвагање штедионичког позива учиниће, да ће ступити у тешњу сарадњу и другарске односе не само сви намештеНици и чиновници појединачне штедионице него ће и саме самоуправне штедионице у нашој земљи створити и изградити једну радну и идејну заједницу .Тако ће се, у етапама, с једне стране развијати наше штедиоништво као скуп алтруистичких и социјалних новчаних установа, а с друге V 3