Opštinske novine

Љубомир Нинић, новинар, секретар О. г. Београда

Милостиња или друштвена обавеза?

Било је срећних времена, када је милосрђе појединаца било довољно да у неколико ублажи беду оних који својим радом нису били у стању да себи обезбеде и најскромнију егзистенцију. Број таквих бедника није био велики и зато је њихово збрињавање претстављало најмању бригу државе и општине. Али су се времена променила и број невољника после рата нагло је порастао. Њихове потребе постале су толике, да милосрђе није више у стању да их све подмири. И из те потребе појавила се друштвена обавеза. Са терена хришћанског самарићанства прешло се на терен позитивног законодавства и еванђелске догме уступиле су место позитивним, императивним законским одредбама. Друштво је дошло у положај да се у интересу своје безбедности и мирног и правилног развоја мора свим силама борити против беде својих невољних чланова. То старање главна је брига свију режима у свету, били они демократски, фашистички, или засновани на неким широким пуномоћијима ма које врсте. Немачки канцелар г. Адолф Хитлер, у своме говору академској омладини и школској деци истиче, да ће његова странка као прву тачку наставног програма научити немачку децу, да онај који нема посла има права на живот, и да је прва дужност сваког детета да таквог бедника помогне. Италијански претседник владе г. Мусолини, посвећује велики део свога старања питању беде. Материјално благостање појединих чланова друшгва претстављено је по његовој замисли у облику круга и они који су на периферији круга у најгорем су положају, али је савремено социјално старање посвећено томе да се баш њима помогне у првом реду. У исто време финансиски диктатор г. Рузвелт, говрећи о истом питању, залаже се за подизање општег благостања, првенствено оних који су у беди. Буџет Париске општине показује још јаснију слику докле се отишло у томе старању. ГТоловина стварних расхода овога буџета трошн се на социјално старање. Буџет Париске општине износи око 2,5 милијарде франака. Половина од тога иде на отплату ануитета разних дугова, а 1,200.000.000 франака износе стварни расходи. Од тога, преко 600.000.000 фр. иде на социјално и здравствено старање (око 1,800.000.000 динара).

На неупослене раднике даје се, годишње сума од преко 600 милиона динара; помоћ „ старцима, болеснима и неизлечивима 560 милиона динара; на помагање и заштиту деце 200 милиона динара итд. И наше општине, нарочито великоградске, све више подижу помоћ невољнима на степен једне друштвене обавезе. Милосрђе, које се испољава у добровољним прилозима, све више показује своју недовољност у данашњим данима. На последњем конгресу градова у Новом Саду, дати су о томе детаљни реферати и изношени су неки врло интересантни примери. Претседник једног града навео је пример једног богатог трговца из свога града, који је, мада најбогатији у томе месту, за исхрану беспослених радника подарио неколико килограма пиринча. Још неки примери изнети су у томе смислу, што је нагнало многе градске општине на завођење „социјалног приреза", намењеног искључиво за помагање неволзника и неупослених. Од њега су ослобођени сви они који падају на терет општине да их помаже, док је на остале редове прогресивно распоређен, тако да свако доприноси сразмерно својој материјалној снази. Тако су, како они веле, све оне добронамерне жене које се баве прикупљањем добровољних прилога, поштеђене од непријатности да буду одбијене тамо где би требало стварно да буду примљене са предусретљивошћу, и да примају од економски слабијих, али увиђавнијих грађана, оно што они с тешком муком дају. Кад је реч о социјалном старању у Београду, мора се имати у виду да се ради о једном до скора неизграђеном граду, који на сво.јим леђима носи краткорочне зајмове за своје брзо изграђивање последњих година. Мада би буџет наше Престонице морао и требао бити много ,,социјалнији", под данашњим приликама тешко је донети какво поболнпање путем повећавања кредита, из простог разлога што се те суме не би имале откуда узети. Остаје једино пут рационалније употребе оних сума са којима се у те сврхе у буџету располаже, као и оних сума које се добијају путем добровољних прилога. Ако би се на неки начин успело да краткорочни дугови петворе у дугорочне, могло би се помишљати да се пође путем осталих великих градских општина у земљи у