Opštinske novine

Л. Г>. Херенда

Незапосленост интелектуалних радника и чиновника у Београду

. Интелектуални радници деле се у две групе: 1. Интелектуални радници у ужем смислу. 2. Интелектуални радници у ши)>ем смислу^ Под интелектуалним радницима у ужем смислу подразумевају се она лица, која имају највишу универзитетску или стручну школску спрему за интелектуалан рад. Под интелектуалним радницима у ширем смислу подразумевају се сва она лица, која. без обзира на висину својих школских квалификација, раде у виду сталне професије известан канцеларијско-административан посао као чиновници државних, самоуправних или приватних институција. Интелектуални радници у ужем смислу Интелектуални радници у ужем смислу, по завршегку студија упућени су код нас на упослење: 1. Или у државној, односно самоуправној служби; 2. Или у слободним професијама; 3. Или у приватној служби. Пре рата, као и после рата, главни део лица са највишим школским квалификацијама упосљавао се у државној и самоуправној служби. Држави и самоуправним телима већих градова били су такви чиновници потребни, а и њима је држав;на или самоуправна служба највише конвенирала. Од после рата па све до 1928 године тај однос пријема интелектуалаца у државну или самоуправну службу и њихове понуде био је сасв,им нормалан, те готово није било случаја да је интелектуалац тражио такву службу, а да је није добио. Од 1928 године овакво намештење постало је знатно теже. Али ипак, све до 1930 године, интелектуалци са највишим школским квалификацијамг. успевали су да добију места .у државној и самоуправној служби, која су њиховој спреми орговарала. Овај однос од 1930 године на овамо нагло се мења. Понуда постаје много већа од тражње. На то су утицали многи фактори, о којима ће доцније биги речи. Друга, мања група интелектуалаца са највишим школским квалификацијама, посвећивала се слабодним професијама. То су били самостални лекари, адвокати, инжињери, новинари. До почетка кризе било је тешко

рећи која од т,их професија бол^е пролази. Данас, врло је тешко рећи која од њих горе пролази. Изјаве појединих комора и удружења, у којима су окупљене ове групе интелектуалаца, као и изјаве појединаца, о којима је у последње време било доста говора у београдској штампи, најбоље показују да настала тешка и врло озбиљна пауперизација ових Друштвених интелектуалних редова, а да би прилив нових снага у те редове био свакако катастрофалан. У последњу групу интелектуалаца са на.јвишом школском спремом спадају они, који су налазили упослење у приватним предузећима, трговачким и индустријским. Треба нагласити, да су ову врсту упослења бирале и добијале баш најбоље снаге. Послодавци су од ових лица тражили не само одличну теоријску спрему, већ и најбољу практичну примену, савестан и напоран рад. У накнаду за то, послодавац је таква лица обилно награђивао, а то је и био главни узрок, који је многе најспособније интелектуалце одвео у приватне службе. Данас се цео гај однос потпуно пореметио. Криза, која је погодила приватна предузећа, учинила је, да су многа уопште обуставила рад, а многа га свела на најмању меру. Интелектуалци упослени у тим предузећима, већином су изгубили места, а онај мањи број, који је остао, морао је да пристане на најтеже услове рада за минималне плате, тако да је данас њихов положај несравњено пори него ли положај интелектуалаца у државној и самоуправној служби. На хиљаде и хиљаде молби интелектуалаца са највишим школским квалификацијама лежи данас по архивама београдских држвних и самоуправних надлештава. Из дана у дан они обилазе канцеларије, чекају у суморним ходницима, прелиставају своје родословље, да би нашли неку родбинсму везу са неком утицајном личношћу, која би њихову молбу поткрепила једном препоруком. А дотле архивска прашина молбу све више затрпава и безнадежност резигцације обузима толике младе и вредне људе, жељне да даду стварног и практичног доказа свог тешком муком стеченог знања. Који су узроци утицали на постанак овако несразмерног односа између понуде и тражње запослења интелектуалацау у жем смислу?