Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 447

питања. Треба се потрудити да се оно на неки начин повољно реши. .Јер од његовог правилног решења зависи и питање здравља већине градског становништва у будућности. Не идемо тако далеко, да захтевамо да се ово питање реши каквом уредбом или законом. .]ер пико никога не може присилити да станује тамо где он не жели, или, рецимо, да станује у стану за чију кирију његови приходи нису довољни. Али како ми у Београду имамо довољан број јавних хигијенских устапова и друштава, као што су: Централни хигијепски завод; Отсек јавне хигијенске Општине града Београда; Физикат Управе града Београда; Лигу против туберкулозе и још многа друга друштва за чување народног здравл^а и народног просвећивања, која, по својим циљевима, треба да се баве и хигијенском пропагандом, то мислимо да би Ове установе и друштва требали на себе да приме дужност, да се ово питање самачких станова путем широке пропаганде: јавним предавањима, илустрованим објавама, чланцима кроз новине и часописе итд., правилно и корисно реши. Па нашем мишљењу већи део кривице што су самачки станови у Београду пездрави и нехигијенски, сносе баш сами самци. А ево зашто: Док су самци шегрти, они станују по шупама (ово зависи од увиђавности и културе њиховог мајстора или газде) у које их њихови послодавци трпају. А кад ови шегрти постану калфићи и кад кирију за стан почну сами да плаћају, они су већ навикнути на становање по ћумезима, па се зато пре и одлучују да да већи део зараде баце на „последњу моду", на школе играња, забаве, кафане итд., него што се одлучују да закупе здрав самачки стан. Јер по њиховом погрешном мишљењу (а још се нико није нашао' да им то мишљење оспори) свеједно је где ће провести ноћ, само да би се могли обући по „последњој моди" и вртити се по неколико часова у каквој школи играња. У другом случају, у овом питању становања у нехигијенским и нездравим самачким становима, главну улогу игра лењост ■ и лажно „господство" самаца, код којих се због овога појављује жеља за становањем у центру вароши. И зато се и дешава да су у центру самцима пренатрпани и мрачни подруми, док по предграђима зврје празни светли, чисти, сунчани и по свима хигијенским условима задовољавајући самачки станови, који су уз то још и много јевтинији! Е, али новопроизведени калфа, тек погоспођени дојучерањи „шегра", не жели да стапује на периферији, јер му је то ,, далеко" и, после, срамота је да он својима, у село, пошље адресу стана са предграђа. Јер, Боже мој, шта ће они у селу мислити о њему ако не станује у центру Београда. А, сиромах, у овој својој снобовској заблуди и не види пропаст свога здравља; пропаст своју и своје породице, кад је буде основао. Оваквом сам-

цу згодније се чини да себе и своју младост сахрани у гробницу живих лешева, у каквој мрачној, тескобној, мемљ>ивој и загушљивој јазбини, у подруму испод какве нове палате V центру вароши, него да за јевтиније новце станује у правом санаторијуму, у каквој чистој и светлој соби на Вождовцу, Сењаку или на Топчидерском брду, на самом извору здравља и тела и душе. Један карактеристичан пример: Калфа, сељаче.из мога краја, са поносом ми рече да станује у Кпез Михајловој улици. Кад сам једном приликом дошао да видим његов стан, застао сам. од чуда и ужаса. То је била једна штенарница на самом тавану, иод кровом. А

Стан без светлости и чистог ваздуха, у коме станују четири младића

оваквих собица било је преко десетак, гако да су више личиле на тескобне, запуштеие и нечисте голубарнике, него на собе где станује људска младост. Ови „голубарници" самачки станови, били су облепљени старим новинама, испод којих су гмизале хиљаде стеница. У собици је била таква врућина, јер је било лето а она се налазила под самим кровом, да се у њој није могло издржати. У таквом паклу становао је мој покондирени сеља са још своја три друга, трговачка помоћника из једне угледне београдске радње. Верујем да има у сваком кокошарнику више ва-здуха него што га ова четири младића имају у својој самачкој изби, испод крова. Е, али зато, док су по „зиду" од тананих дасака милиле стенице, о једном чивилуку ви-