Opštinske novine

6

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 701

8) Рејон дејства Прре Армије источно иде напред означенсгм лини.јом одржавајући везу са Другом Армијом, а западно обележава са линијом Разим—Беј на Црнод Реци одржавајући везу са одредом Француске Источне Војске — јачине једне дивизије — који се налази на десној обали Црне Реке на ранијем фронту Моравске Дивизије. Напомена: — Овај одред Француске Источне Војске директивом Главнога Команданта Савезничких Војсака добио је овај задатак: „да своје покрете саображава покретима Прве Српске Армије, дејствујући у виду ешелона позади њенога левога крила у општему правцу ка Разим Беју, како би на тај начин довршио чишћење десне обале Црне Реке, и штитио леви бок Прве Армије. Ради регулисања свих детаља мора постојати трајна веза између овога одреда и Прве Армије. 9) У току гоњења, наше дивизије треба сгдважно да продиру V унутрашњост непријатељских положаја обезбеђујући сзоје бокове нарочитим одредима. Ове одреде треба смењивати у потребноме времену из састава дивизије друге линије, а смењене одоеде одмах упућивати напред у састав својих јединица. Сви команданти. командири, водници и сви остали треба да буду прожети идејом: да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та је брзина V исто време и најбо-ља гаранција против изненађења, јер се њоме постизава растројство у непријатеља и тиме и потпуна слобода и дрскост у нашим дејствима. Треба дакле продирати без починка. до крајних граница могућности људске и коњске снаге. Да би се што бол>е искористили тактички успеси, потребно је дпжату резерве што ближе фронту, како би се могле употребити још у првим тренутцима. За време док извесне и нарочито сгдређене јединице врше повијање десно и лево ради проширења створених бреша на фронту, друге јединице треба дрско да продиру у напред Оваквим начином де.јства у планинском земљишту могу се постићи велики резултати. Мали, а д : рски и покретљиви одреди у планинским пределима могу постићи знатне успехе. Продирање вршити у више колона са одговарајућим претходницима тако, да непријатељ буде обухваћен ако покуша да заустави ма коју од тих колона. Неопходно је потребно за све време ових операција. као и увек истицати личну иницијативу појединих команданата, која разуме се мора да буде у сагласности са главном идејом више команде. Поред овога, једна од најлепших и најкориснијих особина појединих команданата. поред осталога, огледа се у потпомагању сводега суседа свима начинима, у свима поиликама. када то потреба захтева и кад му то буде дозволила ситуација испред својега фрсшта. Виши ко-манданти у опште не треба никада да остану без својих резерва. Утоошене резеове одмах замењивати другима како би на тај начин увек били V могуђности да утичу на ток догађаја на својему фоонту. 10) При потребној ппомени свошх места командовања командант По^ге Армије остаће оедовно на поавпу: Доагоманци. Тресина, Добро Поље Коз1'ак. Рожден. Кавадаоци; командант пак Поче Армије на поавцу: Скочивир. Градешница, Разимбеј. Они тоеба да су на главноме поавцу посгпиоања својих тоупа или у његовој непосоедној близини. на местима лако приступачним а^томобилима. ј Г) Моје мегто командовања за време периоде поолома биће на Буковнку, а осматоачница на Кочобегу. У току гоњења непријатеља. мо.је место командовања налазиће се на погодноме месту на правцу одређеном за команданта Друге Армије. - ,

12) У току ове операције редсгене извештаје слаће ми команданти арми.ја свакога дана у свануће, у подне и на завршетку дана, Важне догађаје саопштавати одмах. 13) Врховни Командант је уверен, да ће Српска Војска, уз садејство наших верних и храбрих Савезника. и у овој офанзиви развити својствену јој храброст, пожртвовање и истрајност и да ће у завршном чину ове исполинске борбе бити на истој завидној висини, на којој је била и у свим досадашњим операцијама. Са пуном и непоколебљивом вером и надом у Бога, напред, јунаци, у Отаџбину!" Врховни Командант Престолонаследник Александар издао је, у горњој директиви Врховне Команде, ону чувену крилат-ицу Српској Војсци: „Га пуном и непоколебљивом вером у Бога, напред Јунаци. Напред, у победу или смрт". Победа је била наша. Смрт неппијатељу: Пробигени су положаји непошатеља V области Доброга Поља чему је претхолио страшан артиљериски напад, почет 1 (14) септембра 1918 год. у 6 ч. Пошло се 2 (15) септембоа 1918 године напред... Кренуло се у Слободу. Попаз непоијатеља на: Ветренику. Добоом Пољу , Козјаку. Кпнопишту. Вардару, Гарвану, Промету... био је страшан... ■ Бугари су после петнаестодневне упооне и очаше бообе обооени и обезоружани. Клечали су на Овчем Пољу и молили за мир. Краљ Александар I, као Регент и Врховни Командант Сопске Војске, дао је мио тим грешницима. Дао им је. Јер Он, као и Његова Војска не уме и неће да се свети. Немци су и даље чинили све напоре, да се одупоу и да оеорганизују разбегле делове Аустро-Угаоске Војске, као и замене губитак Бугарске Војске, доводећи и нова појачања, да зауставе аајно надирање Српске Војске. Нарочито им је грозило брзо надирање II Армије, коју је водио Војвода Степан Степановић. Српска Војска кад је 1918 год. при своме надирању избила већ на Вардар, била је V доста незгодној ситуацији... Енглеско-Грчка Армија на фронту код До.јранског Језера била је заустављена, па и сломљена од стране непријатеља. Главни Командант Савезничких Војсака на Солунском фронту, генерал Франше д'Епере наредио је био због тога: Енглеском Генералу Милну, да прекине даље нападе и да преће у одбрану. Српска Војска требала је по његовом захтеву да заустави даље наступање, те да не би „својим хазардним операцијама компромитовала досадашње успехе". Ситуација је била веома деликатна. Врховни Командант Престолонаследник Александар решава ту тешку ситуацију само са ,,Напред!" И, то је било најбоље решење. То је био спас.