Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ Н О В И Н Е = Творац ослобођења југословенског, Он може да се потпуно заслужено поноси бескрајном благодарношћу и потпуним поверењем које народ ове лепе земље сведочи данас своме Краљу." 3. Француски маршал Лиотеј пише: „Ако би осећај части и смисао хероизма ослабили у Европи, ја сам сигуран да би њима Југославија била последње огњиште..." 4. Француски генерал Гијома пише: „Једна од најснажнијих успомена које чувам из четири године, које су нас кроз толико трагичних заплета одвеле до победе је мој први сусрет са вашим Краљем, тада Принцом Регентом Александром од Србије, када сам се 23 децембра 1917 искрцао у Солуну да примим заповедништво над савезничким војскама на Истоку. И ако је већ ноћ била пала мој претходник је ипак хтео да ме лично претстави Његовом Височанству и да ме одмах одведе до Њега. Јунаштво Српске Војске, прво тако правично награђено сјајним успехом, а потом издано од среће и подлегло пред бројем, хероизам страшног повлачења, вођеног ка непознатој будућности кроз замке непрекидно обнављане, показали су шта се може већ очекивати од једног народа који и изагнан са своје територије није очајавао за своју будућност, јер је са собом носио душу своје отаџбине. И ту душу, тај пламен, одржа&ан култом прошлости и вером у будућност, ја сам осетио одмах како живи до краја у овоме Принцу тако скромном, тако тихом, тако прожетом Својом мисијом и тако господаром Себе самог, који ме је примио у своме скромном стану стављајући на расположење Француској, у коју је имао пуно поуздање, своју обновљену војску и већ поново прослављену лепим победама код Битоља и Кајмакчалана. И, ова војска имала се још ојачати у својим ефективима исто као и у својоЈ моралној вредности, сталним приливом браће ишчупане из аустриског ропства и чија је јуначка истрајност показала свету, у најтрагичнијем тренутку рата, сасвим стварно постојање, и ако дотле непознато, Југославије. Ово поверење у судбину Своје земље, већ тако велике морално, није никада оставило Принца Александра за време шест месеци које сам имао част да проведем у Његовој близини. За цело то време Он се трудио да развије офанзивну моћ Своје војске да буде спремна за час који ће Провиђење да откуца једнога дана да би наградило толики хероизам и такву издржљивост. И радећи то Он је знао добро да у исто време спрема спајање Нове са Старом Србијом. И та вера тако сигурна и комуникативна омогућила ми је да браним пред владом у

. Стр _ 705 Паризу, Лондону и Риму пројекте офанзиве, коју су многи сматрали, ако не опортуну, а оно бар мало интересантну по својим могућим последицама, док је међутим Оаш из ње проистекла коначно победа савезничких војсака. Давши са Француском В ојском на Истоку одлучан ударац који је разбио македонски фронт, Србија је племенито платила свој дуг према Француској. И њена победоносна, обновљена, увећана војска је дело Принца Александра, она је резултат стрпљења, Његовог труда, и пре свега политичког смисла који Му Је дозволио да помири толике супротности и да иде право преко толико препрека. Зато сам исто поверење, које сам имао у. Српску ВоЈСку и њену воЈничку срећу сачувао данас у будупност ЈугославиЈе. Задатак који треоа да испуни њен Суверен Је један међу најтежим у новој Европи. цео Један народ треоа да се обнови инспиришући о традицијама чиЈе је порекло заЈедничко, али које Је време често изменило. хреОа да се обнови и заузме мисиЈа и место Једног великог народа који Је прошлост раскомадала. Југославија има срећу да има на челу, за извршење овог огромног задатка, Краља који никада није очајавао у несрећи и који ће умети да покаже исту истраЈност да би искористио нову срећу која долази. . . 5. Француски генерал Дебенеј пише: „Сретан сам да изразим своје дивљење према делу и личности Њ. В. Краља Александра I. после првих победа над Аустријанцима Српска иоЈСка и народ поднели су нечувена искушења. Делећи све несреће народа и даЈући пример енергиЈе и хладнокрвности Принц Је освојио оданост без границе свога народа и тако га Је могао довести на Крф, повратити му поуздање и повести га у коначну победу. После рата Његово богатство идеја, Његова мирна одлучност, Његова оданост националној ствари дозволиле су му да испуни велико дело Југословенског јединства; брига коју Он лично показује за спремање народне војске показује Његово велико ратно искуство, Његов практични смисао и Његову отвореност према модерним идејама. . 6. Француски генерал Гуро пише: „Гајим према Краљу Александру и Његовој војсци највеће дивљење. . ." 7. Француски адмирал Лаказ пише: „Ако је последњи рат оставио међу нама толико ужасних успомена, он је бар урезао у златној књизи човечанства и неколико фигура које се могу сматрати међу највишим и најлепшим које су икада постојале. Фигура Краља Александра је једна од ових, исто тако као што се дивно повлачење