Opštinske novine

Н. Цоловић гснерал у пензији

Краљ Александар Освегник Косова и творац ЈугославиЈе

„Чувајте Југославију". Краљ Александар I, као други син Краља Петра I и црногорске кнегиње Зорке, био је праунук Вожда Карађорђа и Његоша. Рођен на Цетињу 4 17 децембра 1888 године, и школован у Женеви и Петрограду, а потом у Београду, млади принц Александар постао је Престолонаследником 27 марта 1909. године, у доба највећих заплета анексионе кризе, када је сваког„часа могао планути рат са Аустро-Угарском. Посредовањем великих сила, нарочито Русије, која још не беше довољно спремна, рат је био одложен, али се по свему видело и осећало да је судар у скорој будућнотси неизбежан. Као младом принцу и престолонаследнику, Краљу Александру не беше суђено да Своје младе године проведе у миру и спреми Својој за будућег владара. Велики и судбоносни догађаји од године 1908 до 1918 са великим ратовима и најопаснијим кризама, за које у опште до данас историја света зна, испуњавају Његову младост од двадесете до тридесете године. Имајући пред очима велику и непомирљиву Аустро-Угарску, у савезу са силном и до зуба наоружаном царском Немачком, њихову наврелу традиционалну политику продирања на исток и јасан појам да им је Србија трн у оку и прва на удару; као и да читава будућност српског народа зависи од војне спреме и способности српске војске; Престолонаследник Александар постаје месеца марта године 1911 Главним инспектором целокупне српске војске. — У обиласку свих гарнизона Ои долази у додир са свима офи-

цирима и упозиаЈе снагу, спрему и дух српске војске. Поклањајући нарочиту бригу савременом наоружању, целокупној спреми, организацији и подизању духа, Престолонаследник Александар био је потпуно упознат са снагом и способношћу наше целокупне војске. Осветник Косова Рат против Турака. — У нрвом Балканском савезничком рату противу Турске, Престолонаследник Александар прима команду над Првом српском армијом код Врање, која је као најјача од пет пешачких и једне коњичке дивизије имала задатак да реши судбину рата. У великој битци код Куманова 10 и 11 октобра 1912 године Престолонаследник Александар са Својом Првом армијом потукао је до пораза главну силу турске војске тако звану „Вардарску војску" под командом Зеки паше; и као победилац улази 13 октобра у наше славно и царско Душаново Скопље, које ће одмах постати другом престоницом проширене Србије. Иако је победом српске војске на Куманову 10 и 11 октобра у главном решена судбина рата са Турском, Престолонаследник Александар са својом Првом армијом гонио је турску војску долином Вардара и преко Овчег Поља и ослободио Велес и Штип, а V великим бојевима на Бабуни и Бакарном Гумну, Он је заузео и ослободио и град Прилеп, нашу стару престоницу легендарног јунака Краљевића Марка. Свој последњи отпор дала је турска Вардарска војска пред Битољем на Црној Реци и Шемници. У дводневној битци 4 и 5 новембра 1912 године, остаци турске Вардарске војске коначно су потучени и Престолонаследник Александар ушао је победилачки у Битољ 6 новембра 1912 године. У гоњењу пак разбијених делова турске војске, после Куманова и Битоља, српска коњица из Прве армије, продрла је на југ преко Демир Капије до Солуна и Белог Мора; а на запад преко Елбасана до Драча и Јадранског Мора. Победама код Куманова и Битоља српска је војска осветила Косово, ослободила српски народ петстогодишњег