Opštinske novine

Стр, 722

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Пренос у Солун почео је 12 марта са бродом Светом Аном, натовареним са 1.027 српскнх војника и 129 коња. Сутра дан брод Кордова натоварена стоком напу-стила је Крф. 14 је продужен транспорт са бродом Мелбурном који је носио 1.100 Срба. Но, редован је пренос почео тек 18 и извршено је 57 путовања транспорта са војском и 21 путовање са стоком и материјалом. Укрцавање великих јединида (армија и дивизија) почело је 21 априла. Транспортовање је вршено без прекида. Стварно је завршено 30 априла. Тог датума било је на Халкидику 125.000 Срба, од тога броја 112.000 са Крфа, 2.700 са сгоком из Француске, 2.000 из 16 комбинованог пука из Бизерте, 3.000 са доњега Вардара, најзад око 1.000 Црногораца придатих Руској бригади у Солуну. Дотерало се да је могло бити преношено: своме Команданту Престолонаследнику Александру, који је све те надчовечанске тешкоће поднео са Својом војском и био стално уз њу, нехотећи да се одвоји од њих ни за један тренутак, пошто су војници имали тврду веру само у свога Команданта. Краљевић Александар је, и ако болестан после операције, продужио напорни марш сувим заједно са својом војском. Војска је вазда била предмет Његове особите бриге и пажње што је Он у небројено прилика доказао па и у најкритичнијим тренутцима наше Отаџбине. С тога војска дугује вечиту захвалност оваком свом Врховном Команданту — сјајноме - војнику, војнику историске величине. То су били најтежи часови у 'Његовом животу. Он је имао узвишено осећање дужности и никад се није ни момента колебао да заштити Државу и њене интересе. Херој по природи, витез по души и свестан својих

Краљ Александар у разговору са добровољцима Југословенске дивизије

од 18 до 30 априла — 1918 људи дневно; да се пренело од 10 до 15 маја 2926 људи дневно; да се пренело од 16 до 27 маја — 3496 људи дневно. По српским изворима последњи транспорт трупа напустио је Крф 4 јуна и стигао у Халкидик 0 јуна. Српска Влада и дипломатски кор привремено су продужили своју функцију на Крфу. Краљевић Александар, Командант војске, такође је остао на Крфу, док операције код Солуна не отпочну. Очекујући Његов долазак замењивао Га је на Халкидику ђенерал Бојовић, његов начелник штаба. Регент Александар и Министар војни стигли су у Солун 13 јуна 1916 године. За време овог отступања српске су трупе .претрпеле неописане муке и невоље, али су све то издржале из превелике љубави према својој Отаџбини, као и из љубави према

владалачких права, Он је као рођени државник водио земљу и свој народ увек онако како је то било најкорисније по њу. Увек, у свима приликама Он је стављао свој живот и своју личност на жртвеник народа и државе. Овако је могла радити само племенита и узвишена душа као што ју је имао Блаженопочивши Витешки Краљ Александар I — Ујединитељ. С тога српска војска за ова и још много других добрих његових дела, која су била у карактеру тога у истини правог Врховног Команданта, очуваће вечити и неизгладиви спомен захвалности према Витешком Краљу Александру I — Ујединитељу. Његову трагичну и прерану смрт ожалио је целокупан наш народ онако како то заслужује један владалац од историског значаја. Слава Витешком Краљу Александру I Ујединитељу и вечан му помен међу нама!