Opštinske novine

•*

Проф. др. Петар Зенкл, претседник Социјалног одбора града Прага и претседник друштва за издржавање домова за југосл. студенте у Чехословачкој

Социално -хумани рад Великога Краља

К\раљ Александар: „Срби, браните свом снагом своје огњиште и своје племе!" (29 јула 1914) ,,Чувајте Југославију." (9 октобра 1934)

Дубоки утисак добивен на незаборавном и до последњег предаха болном погребу Витешког Краља Александра I Ујединитеља, коме су подлегла срца свију нас, иностраних учесника, и који их је стопио с бескрајном тугом југословенског народа, остаће нам у вечитом сећању. Плач и јецање стотине и стотине -хиљада људи, који, и поред свега свог јунаштва и храбрости, нису могли да сакрију ни савладају изливе своје жалости; сузе, које су орошавале стотине хиљада од плача помодрелих очију; туга због народне несреће, 'која је говорила са лица сваког кога сте сретали; то све давало је утисак као да је свака породица Југославије изгубила по неког најдражијег члана. И заиста, у Краљу Александру Ујединитељу није братска Југославија изгубила само Великог Сина славног оца и јуначке отаџбине, нити само најхрабријег војника, исполински снажног и мудрог Вођу, јуначког Ослободитеља, разборитог и свесног владара — државника и ујединитеља, него у њему је изгубљен и племенити отац широких народцих маса, који

је свој народ жарко волео а кога је вољени народ идолопоклонички поштовао из дубина својих херојских и широких словенских душа. Краљ Александар се одликовао дубоком мисленошћу и урођеном племенитошћу. Његови осећаји били су плод најлепших словенских врлина. Горео је од чежње да оствари хиљадугодишњи идеал и сан народа, да ујбдини и подигне свој народ, народ Јужних Словена. Веровао је у успех своје историске мисије и та га је вера гонила атавистички напред. Он је морао да освети Косово јер се са том мисијом родио, са њом хранио и од ње живео! Исто тако Он је морао да створи Југославију јер само тако велико дело било је достојно његових способности. Све своје неуморне снаге, пуне стваралачког виталитета, жртвовао је Он за план, коме је крајња сврха била да уједињеном народу обезбеди мир и свестран напредак. Своју велику замисао остваривао је неуклањајући се ни пред највећим потешкоћама и опасностима, па ни пред самом смрћу. Био је увек спреман да и свој живот жртвује за народну ствар и у интересу целине никад није тражио од других више него што је сам вршио или био спреман да изврши. Искрено, из дубине својих племенитих нити, тежио је да привредно, културно и социјално подигне малог човека и за благостање широких маса тих економски слабих, малих људи, биле су Му отворене и очи, и срце, и руке. Никада се неће у народном предању заборавити причања оних који су са народним Краљем проживљавали ратне грозоте: са сузама и дубоком љубављу сећаће се стари ратници како је Он био први међу првима, кад им је био, и поред своје младости, брижни отац, брат и пријатељ. Сећаће се југословенски сељаци, са Загорја као и Шумадије, љубазности Његових искрених речи, миловања његових савета, треперења суза у Његовим очима, болног и паћеничког осмејка на Његовим уснама када се радило о ма којој народној бризи .... Ко би други имао тако жив интерес за плодоносно учешће у настојању и раду за ублажење народног тешког привредног жц-