Opštinske novine

Стр. 462

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Жива Лудошан, Мих. В. Николић, Бор. Ђо'рић, Васа Кнежевић, Вој. Доганџић, Бруно Мозер, Лазар Драгутиновић, Д-р К. Шаховић, Влад. Душманић, Рад. М. Гавриловић, Јов. М. Сретеновић, С. Д. Ђаковић, Ђорђе Зрнић, Јоца Живковић, М. Б. Ђорђевић, Д-р Ф. Попс, Сима Сасо, Ник. Шуменковић, Вој. Симић, Стојадиновић Драг., Т. Живојиновић, П. Ке&раРадовановић, А. X. Ристић, Ђ. К. Пупић, Менахем М. Коен и Душан В. Бркић. Пре гарелаза на диевни ред Претседник г. Петровић је констатовао да има кворума за рад у смислу § 71 Закона о градским општинама. 1. Деловођа Градског већа саопштава да су се извинили већници Јован Петровић, Јован Викторовић и Лав Спишић. Претседник је предложио и Градско веће се једногласно сагласило да се накнадно ставе на крају дневнога реда два хитна и важна предмета, и то, као тачка 18: „Предлог за узимање под закуп зграде за смештај канцеларија Управе града Београда", и као тачка 19: „Екепропријација имања за потребе израде канализације у Бојанској улици". Деловођа Градског већа даље саопштава да је поводом питања већника г. г. Аце Динића и Михајла Стефановића упућеног на прошлој седници Већа Претседнику о томе, да ли је директор Привредно-финансиског одељања био овлашћен да одређује комисију, био упућен специјалан акт Министарству финансија и тражено начелно тумачење и објашњење. На ово тражење Општине стигао је одговор г. Министра финансија под Бр. 9031/34, који је деловођа прочитао, и у коме се каже да је поступак Привредно-финансиског одељења. био потпуно умесан и на Закону основан. Тим поводом узео је реч већник г. Аца Динић и изнео да је према тумачењу г. Министра финансија, директор Привредно-финансиског одељења био овлашћен да одређује комисију. Значи да директор Привредно-финансиског одељења има да сноси одговорност за све што се до сада појавило и што ће се појавити у овој трошаринској афери, којом је нанесена велика штета општинској каси. Замера што је питање упућено Буџетском одељењу Министарства финансија, које по његовом мишљењу нема никакве везе са.овом ствари. Надлежно тумачење требало је да се тражи од Одељења пореза или одељења царине Министарства финансија. За овим је г. Динић изнео да су органи Миниетарства финансија и Финансиске контроле, приликом прегледа фабрике шпирита Вшетачки А. Д., пронашли мањак од 47.251 хектолитарских степени, и да је Општина оштећена према томе за 472.510.— динара. Кад се томе дода бановинска такса која је пропуштена да се наплати и која износи

236.255.— динара, онда укупно оштећење општинске касе по овом случају износи динара 708.765.—. Тражи да се тужба општинског пуномоћника противу бив. управника г. Вељковића допуни са сумом од 236.255.— динара. Уз то долази шверцовање у Солунској и Кајмакчаланској улици и друга разна оштећења, тако да је укупна сума за коју је оштећена општинска каса 10,718.382.— динара, рачунајући ту све таксе и казнене тарифе. Даље износи да су чиновници фабрике обавештавали управника трошарине. да се врши шверцовање, и да су о томе обавештавали и надлежне органе Министарства финансија. Међутим те људе није хтео нико да саслуша. Затим каже да је према подацима којима располаже, закључио да је између директора Привредно-финансиског одељења и бив. управника трошарине г. Вељковића постојао ортаклук. До смењивања са дужности г. Вељковића постојале су огромне тешкоће у изналажењу неправилности. Из тога изводи да је постојао неко ко је штитио бив. управника. Тражио је да се истрага прошири и над директором Привредно-финансиског одељења и да се директор суспендује од дужности до окончања истраге. За овим је г. Динић упутио три питања: прво зашто је Управа трошарине отказала сарадњу органима Финансиске контроле, који су годинама вршили надзор у фабрици Вшетачки А. Д.; друго зашто Управа трошарине није одмах установила контролу општинских трошаринских органа, већ је то урадила после 2 године, и треће зашто је укинута спол>на контрола и после извесног времена враћена на снагу. Претседник г. Петровић одговорио је да лостоји комисија која води истрагу и чим су враћена акта из Министарства, она је наставила рад са новим чланом, већником г. Владимиром Душманићем. По предлогу комисије написана је и предата тужба државном тужиоцу. Обавештења и податке које има г. Динић о злоупотребама у трошарини, треба да изнесе пред комисију, која је добила широко овлашћење да прошири истрагу на сва лица која су имала везе са означеним злоупотребама. Цело ово питање добило је и довољно публицитета и потребне формуле за његово решење. Добио је затим реч директор г. Д-р Ђулизибарић који је у главноме изнео, да је комисија коју је одредио ваљано и поштено извршила свој посао и да је имала на лицу места да попише фактичне износе само рафинисаног а не и сировог шпиритуса. Они који се позивају на то да је комисија неправилно извршила посао, износе као доказ извештај Министарства финансија, у коме се не одваја сирови од рафинисаног шпиритуса. Општинска комисија имала је задатак да попише фактичну залиху рафинисаног шпиритуса. Државна комисија имала .је задатак да нађе рачунске залихе. То су две различите ствари, и отуда се појављује разлика у налазу оп-