Opštinske novine

2

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 15

смисао многих наших градова (на пр. Бјеловара, Осијека, Загреба, Сарајева, итд.), који су похвално увели овај неоспорно ефикасан извор прихода за сузбијање неупослености и помагања неупослених грађана, толико нас више чуде оне градске општине — а на првом месту Београдска —■ које овај предлог о социјалном прирезу за неупослене нису узеле ни у јавно расматрање, већ су се и даље задржале на просјачењу „добровољних при-

неупослености, са ослобођењем неопходног минимума за живот. Прогресивни порез, поред осталих наведених срестава, има да буде један од најефикаснијих и најправичнијих мера у овој социјалној акцији. Затим, даље: е) евентуалним дугорочним зајмсш на подлози хипотеке за јавне инвестиционе радове. Међутим, сва ова мобилизација противу неупослености неће бити ни довољна, ни ефикасна, ако се поступи по ономе застареломе и традиционалноме начину поделе помоћи, по коме се дневно или недељно издаје извесна сума новаца неупосленом радном грађанству и њиховим породицама. И градови богате Енглеске и других европских, као и америчких држава, већ осећају сву неподношљивост оваквог помагања неупослених, Када неупосленост добије џиновске размере и као поплава се излије преко обала могућности —- онда је велико питање како ће се и одакле плаћати и упослгни, а камоли издржавати неупослене армије радног, бедом избезумљеног света! Зато смо одувек браниоци комбинованог система и у овој области социјалне интервенције: трећину прикупљене помоћи треба издавати породицама неупослених, као и оним радницима који трпе трајан или времени инвалидитет; и то у облику хране, дрва и стана. За све остале неупослене грађане отворити корисне и продуктивне општинске радове, постављене на широкој и планској линији. Разуме се, да у великом програму општекорисних јавних радова треба изабрати оне који су по својој природи финансиски продуктивни. А продуктивни су на пр. овакви послови и расходи: I. Подизање путева (уз завођење цестаринског пореза, са ослобођењем таљига и воловских кола); II. Подизање јевтиних, радничких и сиротињских станова за издавање (увођење станбеног грађевинског фонда, на бази, поред осталога, и комун&лие најамне порезе за скупе и луксузне станове); III. Отварање свих тржишних установа, продукционих и трговачких, за регулисање тржишних цена (фабрика хлеба, млекара, градских економија итд.). IV. Радови на електрификацији итд. Градске општинске управе дужне су да у споразуму са градским већем и претставницима сталешких комора, израде прецизан радни програм својих најактуелнијих дужности из области социјално-комуналне политике, па да у вези са градским фондом за помоћ неупосленима изаберу оне општинске радове, који су у даном моменту и према локалним приликама најпотребнији, најкориснији и најрентабилнији. Овакви јавни радови пружили би добрим делом рада неупосленом грађанству; а фонду за сузбијање неупослености осигурали би нове приходе и продуктивне финансиске изворе, као на пр. од кирија малих станова и експлоатације других поменутих радова, као општинска тржишна предузећа итд. Детаљније о томе види у изводу нашег конгресног предавања —■ реферата о „најдктуелнијим ссгцијалним дужностима наших градова" —• „Београдске општинске новине", бр. 10 за 1933 год.

лога" и еистему бедног филантропско-хуманитарног помагања неупослених!... Комуналне финансије треба реформисати не само у погледу њихове аутономије, него и у изналажењу социјално праведних прихода и социјално продуктивних раехода. Буџети треба да буду јасна 'Слика муниципалних радних програма. Они морају најречитије да изражавају, да су градске општине по превасходству установе за социјално-комунадну акцију у корист широких радних маса, а тек на другом месту административне јединице за послове из пренесеног делокруга! И због свега овога вапијућа је потреба да <се што пре донесе Закон о самоуправним финаноијама. Њиме се мора признати градским општинама финансиска самоуправа. То бар није никакав опасан експерименат, већ једно основно правило, створено на бази дуготрајних искустава. Нека Закон постави опште директиве, тачне и прецизне смернице, а детаље нека оставн градској самоуправи. Финансиска аутономија без претходних смерница и директива законских —• то је ,нож са две 'оштрице. У данашњим привредним приликама она може да се извргне у реакционарни финансиски анархизам!. .. Зато, без извесних прогресивних и начелних ограничења она се не сме узаконити. Ко, у.овоме хаоеу од схватања и оријентација, -сме да остави општинским управама да суверено решавају о потреби извођења комунално-социјалних програма и о стварању довољне финансиске основице за њихово реализовање?! Јер, док би већина напредних градских упра- . ва давала скоро три четвртине евојих кредита за подизање еоцијалног и културног благостања својих грађана, дотле би друге општинске управе, назадне или политички скучене, одбијале да даду чак и педееети део за комунално-социјалну политику своје општине!... Зато и овом приликом пледирамо да се комунална финансиска аутономија треба да схвати реално а не догматички. Није конструктивна аутономија то, када законодавац равнодушно оставља општини да она суверево, без икаквих претходних начелних и озамоњених директива, решава о своме финансиском програму! Под теретом данашњице једино корисна комунална финансиска самоуправа ,може да буде у томе, да Закон постави облигаторне дужности градским општинама у погледу извођења једног широког комуналног, социјалног и културног програма, а градским управама да се остави, да на бази социјално напредних оптерећења изнађу финансиску основу за њихово реализовање! Можда ће доћи време када ова законска директива неће уопште бити потребна. Тада