Opštinske novine

6

4*

БЕ0Г РАДСКЕ НОВИНЕ = правилног схватања самог грађанства. Треба знати да ће јавна хигијена имати своје пуно значење тек истовременим спровођењем индивидуалне, личне, хигијене у најширим размерама и у целокупном грађанству. У интересу јавне хигијене, која служи целини, постоји, стога потреба снажне интервенције и по питањима породичног живота, у најмању руку по питањима уређења домаћинства. Не може и не сме зидати кућу ко хоће, нити одређивати просторе за становање како хоће. И кад се јавна власт, с правом меша у та питања она има опрандањс првенствено у 1хигијенским разлозима. На овај начин се проширују и задаће општинске хигијенске службе и њене делатности. Пре даљег излагања потребно је утврдити још једну чињеницу и тачно прецизирати извесне односе, који се веома често погрешно посматрају и третирају. Санитетска служба и хигијенска служба није исто према данашњим уобичајеним терминима. Санитетска служба обухвата и лечење са указивањем прве помоћи. Ова делатност нема много везе са оним делом хигијенског рада који претставља јавна хигијена, али се често допуњује или подудара са социјалном хигијеном, која обухвата социјално-хигијенску заштиту разних угрожених група (одојчад, школска деца, радници) и сузбијање социјалних, затим акутних и хроничних заразних болести (ендемије, јмаларија, туберкулоза, полне болести). Међутим, јасно је да јавна хигијена са социјалном 1 служи у пуној) мери и оном другом делу санитетске делатности, јер смањује како је већ споменуто оболевања и несретне случајеве. Према томе у санитетској политици општине хигијенска делатност мора бити не само потпуно заступљена него она треоа да буде главно тежиште свих акција овога правца. Поједине врсте санитетског радаодговарају тако логично потребама целине и по својој садржини свака за се има пуно значење. Важно је при томе даље нагласити да јавна хигијена у многоме помаже социјалну, она, наиме, поставља солидне основе за извођење разних социјално-хигијенских мера, он често пута значи и само њихово остварење. Није чудо, а није ни погрешно ако се стога овој јавној — хигијени у ужем смислу односно овом делу санитетске делатности код свих фактора поклања највећа пажња, иако се мора признати да се то чини често из других мотива и разлога. Код решавања о уређењу улица н. пр. више се мисли на саобраћај него на спречавање загађивања ваздуха, код прдизања пијаца више на трговачки промет неГо на обезбеђење здраве исхране итд. Ово је потребно подвући, пошто је јасно да се према мотивима у многоме мења структура саме грађевине неког уређења. Због тога баш постоји често неслагање у оцени неког објекта између хигијенског и техничког гледишта.

- ■ ' ' Стр. 165 Обезбеђење здравог боравка у градским насељима једна је од првих задаћа општинске управе у њеном раду око општег унапређења насеља. Изградња градова има своје друштвено, привредно, техничко и уметничко обележје, али се мора дозволити да је ипак хигијенска страна најважнија. У осталом Оно што је хигијенско не само да је добро и корисно, него претставља истовремено и лепо. Међутим, не може се оспорити, да су често интереси здравља угрожени од захтева саобраћајне, земљишне, индустријске и др. политике. Стога се пред сваку општинску управу стављају тешка искушења ако жели да удари правилним смером у својој делатности, пошто се здравствена питања и здравствени проблеми никад довољно не респектују због природе самих ових појава као и због недовољно прожете здравствене свести. Истина је, да је без обзира на грађевинске тешкоће и са хигијенског гледишта тешко одредити све могуће евентуалности и предвидети потребне мере за поправку старих односа и изградњу нових, али се слободно може рећи да свака наша градска општинска управа стално стоји пред још увек нерешеним хигијенским питањима и да ће то увек бити, макар друга питања и била решена. То је последица не само животних потреба него и самог развитка привредно-друштвених одношаја. При томе је доказано, да нагло и снажно повећање градова, које се запажа у задњим годинама, а у чему код нас Београд нарочито предњачи, тражи озбиљно размишљање не само у погледу на решавање социјалних и привредних питања него још више оних здравствених. Збијање великог броја, десетине и десетине хиљада особа, који иду за зарадом, на једном М1есту, повлачи за собом многоструке проблеме. Није место да се овде објашњавају све тешке последице наглог ширења градова, довољно је само то подвући како би се специјално рад на хтијени Београда могао боље оценити. Овде, наиме, није у питању само Београд као велики град него као град који нагло расте, и који је уз то великих димензија. Оне су без сумјље отишле далеко ван захтева хигијене и стога тешкоће у уређењу, за које се не сме чинити одговорним хигијена. Рачуна се да на 1 ха не сме доћи више од 500 особа, а може бити за најповољније односе 100 особа. Испод тога броја насеље губи потребне техничке везе и целину. То значи на једну особу у насељима треба да дође 100 м 3 — 50 м2 — 20 м2 (густа — средња — слободна) на 1 особу. Београд (атар 1929 год.) показује на 8600 ха 250.000 становника што значи на 1 ха око 30 становника или на једног становника отпада близу 300 м 2 . Према томе никакви хигијенски разлози не траже повећање београдског атара. Он је довољан за најмање 3 пута више становника т.ј.