Opštinske novine

Стр. 212

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

грожене случајеве незбринуте деце. А кад сматрамо добру породицу за најбољу средину за напредовање детета, иначе социјалном невољом непогођеног,. налаже нам се онда и социјална дужност, да свим силама настојимо прибавити добру породичну средину и за Дете, које тражи нашу социјалну помоћ. У свим случајевима, или се радило о помоћи детету или старцу, настојимо у првом реду на томе, да не бисмо разбијали породичну целину и да бисмо омогућили породици, да се и даље брине за свога угроженог члана. Зато пружамо удовицама и добрим сродницима прилоге за васпитање полу или потпуно осиротеле деце. Одобравамо родитељима прилоге за васпитање и издржавање деце, која траже уточиште, слепе, глувонеме, осакаћене, малоумне и друге деце. Зато одобравамо индивидуално, према висини потребе појединих случајева, месечне потпоре и четвртгодишње прилоге за кирије особама неспособним за рад, нарочито старцима и старицама. Зато оснивамо за особе непотпуно способне за рад, које не могу наћи запослење, нарочито радне зборове са наградом, нижом од нормалне зараде, а вишом од сиротињске потпоре. Зато проналазимо за нормалну децу, осиротелу или напуштену, која не могу остати у властитим породицама, добре породице, да их негују, којима покривамо све потребне трошкове за бригу о деци. Уверени смо у то, да је за нормално дете, напуштено или осиротело, васпитање у доброј породици боље него ли у великим заводима — сиротиштима. Такав завод може успешно вршити своју службу само, ако има мали број питомаца, који омогућује породични дух и породичну заједницу. Велики заводи отуђују дете од живота, у којем ће морати доцније да живи, и угрожавају дете многим морално лошим последицама (васпитање ка претварању, лажљивости, ослањању на туђу помоћ, неразумевање животне средине итд.). То је исто као и неговати пољско цвеће у стакленој башти; и макар му у њој добро пријало, ако се доцније пресади на пољану и ливаду, изгубиће се и угинуће! Дете мора бити васпитавано у таквој средини, у каквој ће се једном борити за своју егзистенцију. Дете треба да види радости и невоље родитеља или васпитача, које живот са собом носи пошто ове имају много већи утицај на њега, него што им' се приписује. Напредак и успех васпитавања детета код одгајатеља не зависи ни од чега више, него од доброг и пажљивог избора одгајатеља, његовог карактера, привредна способност, станбеног и друштвеног нивоа, као и од тога, да ли им је потребним прилогом градске општине омогућено, да посвете сву бригу деци, као и о систематској контроли надлежних комунално-социјалних установа над тим, како деци прија брига тих одгајитеља, Управо у

породици је једино могуће најбоље развити свестрано старање о деци, тако значајно за њихов развој у будућности; у породици је могуће посветити свестрану бригу телу, разуму, осећају и вољи детета. Мајка у томе ствара чуда и код туђег детета; породична средина дете оплем1ењује а његов развитак употребљује и цела околина, ако је придобијемо за сарадњу у корист поверене нам: деце. Тек тада, када нам не пође за руком да оставимо или наместимо појединце, поверене нашој бризи, како дете, тако и особу одрасслу, у властитој или доброј одгајатељевој породици, тек тада, када не можемо пружити ту најлепшу помоћ, која би омогућила, да дете остане у породичној средини, и тек тада, када се не ради о случају, који изискује нарочиту бригу, коју Му породица не може да пружи (на пр. особе болесне и неизлечивз и слично), ми их смештавамо у стручне заводе, васпитне заводе, азиле, склоништа, домове за шегрте, заводе за старце и старице, опоравилишта, оздравилишта, санаторијуме и т. д. При оснивању неопходних завода бринемо се о томе, да би удовољавали у свим правцима и пружали са највећом економичношћу што боље резултате, како смо показали у „Масариковим домовима", који се данас брину за 3.000 питомаца, деце и старијих. * Природно је, да у социјалном старању не можемо проћи без материјалних потпора, како у новцу, тако и у [натури. Ако су, на пример, државне потпоре за остареле одређене сталном сумом уз испуњавање законом предвиђених предуслова, ако су приходи болеснички, за случај несреће, за остареле, за инвалиде, удове и сирочад, одређени тачним обимом, није могуће уводити тачно одређене потпоре за одгајање деце као и за остареле. Брига за сиромаштво, односно социјално-комунално старање, мора бити у области потпора што еластичније и мора се'што брже прилагођивати приликама индивидуалног случаја као и његовим променама. Пружена социјална помоћ не сме бити шаблонска и она мора бити руковођена специјалним околностима свакога конкретног случаја. Зато су код нас сиротињске и васпитне потпоре, као и потпоре за кирије, потпуно разне, које се мењају и код истог случаја се повећавају или снижују према променама његових околности. Пазимо на то, да не би грађани могли лакомислено и неодговорно своје дужности сваљивати на општину; бринемо се о .томе, да би родитељи испуњавали своје дужности према де ци, као и деца према родитељима. Стара пословица каже: „Често пута два родитеља исхране пре десеторо деце, него обратно!" Околност, да су свакодневно многобројни случајеви, који исправност ове пословице доказују,