Opštinske novine

6Е0ГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 231

одредба члана 28, по којем се има спровести комерцијализација градских привредних предузећа. У вези тога члана, Градско поглаварство треба, да рад својих предузећа прилагоди трогвачким начелима. Та новина неће бити лако спроводљива за Београдску општину. Ту није у питању самосталност, која ни према данашњем саставу није угрожена. У питању су речи „водиВе се по трговачким начелима". Да ли је код тога законодавац мислио само на унутрашњу организацију рада, или на целокупну делатност једног предузећа, то је тешко закључити. 11ривредна предузећа Јзеограда, као и осталих општина, су у положају у коме нису ириватна предузећа, јер ; производе робу која је монополисана. А тиме што су та предузепа искључила конкуренцију, могу ли се сматрати предузећима у трговачком смислу? Мислимо, да не могу. Дакле, остаје једино то ; да се привредна предузеКа реорганизују у смислу рационалнијег рада и смањујући расходе да продају грађанству јефтиниЈе своје производе. Да ли је у то могупе? За сада је тешко рећи. Ни сам буџет у то не даје велике наде. једино стварно уносно предузеће је Кланица. Али, код тога се не сме заборавити, да Кланица извлачи остала два предузећа, из неповољног положаја. Зато се, у овоме конкретноме случају, предузећа не би могла третирати подвојено свако за себе, него као удружења предузећа, која ће се у првом реду међусобно допуњавати, а оно што прелази преко њихових потреба, остављати Управи Поглаварства на расположење. Расходи Према одобреноме буџету, расходи за 1935/36 годину предвиђају се, ,,по групама, овако: 1) Лични расходи: а) Опште управе 42,881.075.б) Привредних предузећа 41,995.244.свега 84,876.319.— односно 27,33% 2) Редовни материјални расходи: а) Опште управе 36,997.200.б) Привредних предузећа 89,405.750.свега 126,402.950 односно 40,72% 3) Ванредни материјални расходи: а) Опшге управе 4,666.000,б) Привредних предузећа 2,200.000.свега 6,866.000,— односно 2,21 % Свега: дин. 218,145.269.— односно 70,26% 4) Ануитетска служба и друге обавезе: а) Опште управе 70,039,516,б) Привредних предузећа 22,293.174,свега 92,332.690 односно 29,74% Укупно дин. 310,477.959.— односно 100,00 Необазирући се на унутарњу садржину самога буџета, према овим подацима, смањења, У упоређењу према буџету за 1934/35 годину, показују се:

1) код личних расхода за дин. 2,220,615односно за 2,54 °/о 2) код ред. матер. расхода дин. 10,063,962 односно за /,37°/о 3) код ванр. матер. расхода дин. 12,928.000 односно за 65,31% Укупна смањења се појављују у суми од: динара: 25,212.577.1 [овећање буџета појављује се само код ануитетске службе у суми од динара 1,176.365.односно за 1,29°/о. Према томе стварне смањење по овогодишњем буџету, према прошлогодишњем, износи динара 24,036.212.— односно 7,18 °/о. Ако се упореди стање буџета за 1935/36 годину са ранијим буџетима, видимо да је његов износ мањи од свих буџета уназад седам година. Буџет 1927 године, чији је износ први пут у историји Општине београдске прешао цифру од 300 милиона динара, а и сам по своме програму који садржава, карактеристи^ чан је као први почетак онога _рада који се наставио све до ове године, већи је од овогодишњег буџета за свега 1,07%. 1о наглашавамо ради тога, што по нашем уверењу, период од 1927 до 1934/35 буџетске године, треба у историји Општине београдске, у колико се она буде односила на њену фџнансиску делатност, да буде засебно третиран. Тако треба да буде, по програму рада Општине који је садржан у њеном овогодишњем буџету, али да ли ће то у ствари и бити тако, да ^ли ће Општина свој рад ове године развити у другом правцу или ће наставити да ради како се и до сада радило, о томе ће нам причати стварност будућности. Пре него што би прешли на анализу појединих врсти расхода, потребно је напоменути, да горе цитиране цифре смањења резултирају из сумарног збира самога буџета. Међутим, ако би се узело све оно што у буџету фигурира као нова положка, онда би смањења била већа. Ова чињеница важна је код стварања праве слике стања личних расхода. Ове године је убачено све оно што се ранијих година појављивало у материјалним расходима, а односило се на стварне личне расходе. У питању је исплата дневничарског особља. То, је већ и по својој природи скоро најболнија тачка пресоналних издатака и персоналне политике уопште. Дневничарског особља, ако се не узимају у обзир физички радници, које третирамо као наднича ре, има скоро онолико колико има :и стагЈтног особља. То је у истини „регулациони фонд'" за подмирење свих политичких и, ако хоћете, финансиских потреба Београда и његова грађанства. Они су ове године сви пребачени у личне издатке са ознаком њихових намена: као плате дневничарског особља. Тиме су се лични издаци повећали за скоро 2 милиона динара^ а тај износ смањења материјалних издатака не треба сматрати као стварно смањсње.