Opštinske novine

Стр 234

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

чиновника (од 1—X групе)54.796 односно — — — — — 47,15 °/о чин. приправника (VIII, IX и X групе) 15.352 односно — 13,21 °/о званичника 34.984 односно 30,10 о/о служитеља 11.075 односно 9,54 °/о Према томе би био овај однос: чиновници (и чин. приправници) у /Општини 32,62 °/о Држави 60, 36 °/о званичници у,, 44.13 °/о ,, 30,10 °/о служитељи у „ 23,25 °/о „ 9,54 % Број хонорарних службеника доста је велик. Нзих је ггре неколико готина би\о и дадеко више, али услед см&њења пенсија — јег> су они највише пенсиочеои — њихов те број опао. Важно је напоменути да у Дожави ча преко сто хиљада сталног особља отпада свега 2204 контоактуална и хонорарча чиновник?>, што чини 1,89% од сталних сл\'жР.еника, ( док у Општини тај проценат износи 23,34о/о, што значи да је систем чиновничког ачарата потпуно дЈоуги. Тај однос 1е убеаљивији код дн°вничарског (административног) особља. Дожава има дневничара псема осталом особљу, свега 31,4°/о док Општина има 79%. Да би употпунили наше излагање саставили смо табелу ст, 235 која нам, према стању буџета за 1935—36 годину, приказује груписање личних издатака по његовим востама. Ту се види изразитије размммоилажење изл^така на чиновништво код Опште управе и Поивредних предузећа. Контоасти су доста јаки, скооо у свим категоритама. како статутног тако и осталог особља. Код сумао 1 ног прегледа видимо, да чак ни половина личних издатака не иде на стално^ особље Отнтине. свега 48,20 о/о. Код самог статутног особља више од половине и^датака отпа.ла на званичнике и служитеље. Тако свега ?0 27о/о свих личних издатака иде стварно на сталне чиновнике. То се. без. сумње не слаже са исказима оних који тврде да стално чиновништвом са својим платама, они који у ствари обављату натодговоонији посао, доводе Општину до неиздожљивог положа}а. Плате су смањиване неколико пута, али се не види да се Општина, са оних једва два до три милиона динара колико је уштедила. много користила. Хтели би указати још на један детаљ кош добивамо ако ове табеле употоебимо Наиме, месечна поосечна плата, поема стању исказаноме у табелама, једног чиновника с вишим чиновниицма заједно — из«оси динаоа 1.830.25. Просечна месачна плата хонорарног и дневничарског особља износи дин^оа 1.254.33. О томе да ли су те принадлежности високе или нису, не желимо овога пута. да Говоримо. У табели ст\ 235 налази се и износ од динара 6,369.708, који је означен са „дода-

ци и (друго". То би могло, кгко то често и биЕа, да доведе читаоца у заблуду и да мисли да Општина даје толики новац на додатке. Мзђутим, тај новац даје се на име прековремеђног рада по Закону о радњама, и то скоро искључиво нижем особљу. На саму Дирекцију трамваја отпа.да сума од 2,210.000 Динаоа, за прековремени рад на трамвајима. Важно је напоменути, да се ни сви прековремони радови, и ако се по Закону о радњама и по садашњим 1 Статутима Општина морају платити, не плаћају, и ако то и поиватна и државна. надлештва плаћају. Од осталих издатака из1'те групе, отпада на ра^лику принадлежности, приликом превођења Особља Диоекције тоамва а и осветлења на нови Статут, преко 700.000.—; ча проценат кондуктерима и кочничарима који је смањен на 1/4 од ранијег износ — отпада динаоа 750.000.— ; на теоенске радове динара 993.360.—; на пожаонички додатак динаоа 194.400.—; разна ноћна дежурства динара 155.000.—; додатак ветеоинарима динара 123.000.— и т. д. Стварни издаци на име функционог додатка и награда, по чл: 17 Стртута који се одређује за оне" чији је положај наоочито истакнут по своме значату или се служба врши са наоочитим! напооом иди са извесном опасношћу по жчвот односно здравље" износи динара 904,547.— за сво статутно и хонорарно особље. I 1*1 ■ '". ; ~'' ~' т~1Н МаШвријални расходи По буттету за 1935—36 годину. матеоила"ни расхоли — оедовни и ваноедни — износе, без ануитета, динара 133,268.950.— односно 42 37о/о. Они су већи од износа ппепви^°ног за исплату ануитета и осталих обавеза за свега 40,9 милиона динаоа. 1 Материјални расхотти су сведени на минимум. Ако се, у случају да проходи подбапо, не могну остварити (ов"е мислимо на уоелну исплату тих издатака) Опш т ина ће се наћи у незгодној ситуациш. Да би мало боље уочили садатиње стање ОпШтине V погледу њених матеоијалних излатака ми ћемо да овогодишњи буџет донекде употоебимо са бупетом из 1928 голине. По буџету ?,а 1928 годину, без Диоекп-^е трамваја и осветлења кота је имала свот бVнет, редовни издаци износи^и су 151,974.020.динара а ванредни — динаоа 38,025.980.свега 190 милиона динаоа. Од ове суме, пои упорећењу са овоголи , ш , њи»'- бдш^том. тоеба одбити суму од динара 6,000 000,— поедвиђену име осветљења улииа, пошто те то витпе м»ч>г Фиктивна полошка даље суму од 13,826.500.динара за калдомисање улипа из калдоминског фонда, и суму од 10 милиона динап?> на име подизања оадничких склоништа из фонда код Државне хипотекаоне банке, јер то нису расхоли из средстава Општине. — Ако и овогодишњи буџет саобразимо буџету из 1928