Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

1926 1927 1928 1929 1930 1931 1932

године године године године године године године

динара динара динара динара динара динара динара

12,083 11,126. 18,461. 22,259. 53,814. 88,389. 99,122.

/ .047.40 780.30 686.05 441.25 748.98 839.03 830.88

Стр. 237

(овде нису рачунате исплате обавеза из ранијих година, које се односе махом на рачуне који, услед недостатка готовине, нису исплаћивани у редовним буџетским годинама, него цребацивани на идуће године). Ови подаци нам дају одговор на раније цитирање суме о приходима од зајмова и позајмица с том допуном да ће приходи од зајмова престати а расходи ће се наставити још дуго и дуго.

по година (од 1929 до 1934 г.), плаћено је по томе зајму динара 9,301.890.— а главница зајма, односно обавеза према Општини, смањена је за свега динара 1,133.953.15; 2) 1921 године закључен је зајам од 37,000.000. динара у сребру. За 12 и по година дала је Општина по томе зајму динара 32,182.000.—, а њен дуг је смањен за динара 1,459.641.10; 3) 1924 године закључен је зајам од 25,000.000. динара. За девет и по година плаћено је 35,210.000.— динара, а дуг је смањен за динара 16; 136.093.50; 4) 1931 године закључен је зајам од 35,000.000. динара. За две и по године плаћено је по њему 10,917.000.— динара, а главница зајма је смањена за динара 2,335.044.70;

Стање зајмова (према завршним рачунима)

Година

Дугорочних

Краткорочних

Радова на кредит

С в е г а:

Динара

1926 1927 1928 1929 1930* 1931 1932

94,582.492.10 92,000.308.40 89,170.035.70 96,134.807.30 91,995.619.35 123,019,908.08 117,813.661.98

11,272.065.70 12/,869.127.80 253,324.499.20 309,592.561.30 378,264.903.80 400,772.779.38 430,3/8.334.84

8,449./24.53 83,632.415.92 82,907.530.42 79,'^3.182.60

105,854.557.80 219,869.436.20 342,493.534.90 414,117.093.13 4 *553,892.936.07 615,730.207.88 638,115.179.42

Стање зајмова при крају сваке године даје нам горња табела. Према њој су се дугови по зајмовима и позајмицама од 1926 године до 1932 године, то јест за 6 година, попели са динара 105,854.557,80 на динара 628,115.179.42. То је по завршном рачуну, требадасе нагласи ,јер све оне обавезе — рачуни и друго — за које се није нашло покриће те нису ликвидирани, не фигурирају у тим сумама. И без тога за шест година обавезе Општине по дуговима порасле су за 6 пута. С обзиром на то да су то махом краткорочне позајмице, лако се може проценити терет тих шестороструко већих износа обавеза по зајмовима. Да би слика била потпунија, ми ћемо да наведемо неколико примера. 1) 1911 године Општина је закључила зајам од 25,000.000,— динара у злату. За 6 и

* Завршпи рачуни за 1930, 1931 и 1932 годину још нису одобрени али су готови и чекају одобрење, док остали нису завршени. ** 1930, 1931 и 1932 године, није узнаана у обзир позајмица Министар. финансија у износу од Д. 76,352.485,34 јер сматрано да она и не може бити уврштена у позајмице које овде цитирамо.

5) Друштву швајцарских банака, по зајму од 284,934.000,— динара плаћено је 1930 године 24,451.284.60; 1931 год. 25,939.283.40 а 1932 године 25,880.400.— Само за те три године плаћено је 77,270.968.— динара, или више од 1/3 целога зајма, а да се главница зајма, односно обавеза Општине према Друштву, није смањила ни за једну пару. Кад би тако ређали и остале зајмове, дошли би до истих података. Једно се из свега може да закључи, а то је, да је „зајамзао друг", како за свакога тако и за саму Општину. Ради тих већ раније примљених зајмовских обавеза, данас је Општина у немогућности да своју комуналну политику, која се услед тога замрзла, крене на други правац. Може једино желети, а то је изгледа и тежиште данашње Управе, да се за дуг низ година не закључују зајмови, или још боље, да се сви неповољни зајмови, претворе у један дугорочни — од бар 50 година — и на тај начин и терети пренесу и на друге генерације, које ће и уживати благодати новоизграђеног Београда. I ■ : I ,