Opštinske novine

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 251

физичко васпитање народа г. Марин БонаБунић; Министра шум;а и руда г. јосип Борошић, итд. Краљевску Академију наука претстављао је академик г. др. Живојин Ђорђевић; Војну академију пуковник г. Мирослав Трифуновић; и претставник мојсијевске вероисповести Врховни рабинер г. др. Алкалај. До изасланика Њ. В. Краља почасно место заузела је г-ђа Намесника г. др. Перовића. Први потпретседник друштва, сенатор г. Светозар Томић, отворио је скупштину поздравним телеграмима Нз. В. Краљици Марији — Мајци и Н>. Кр. Вис. Кнезу — Намеснику Павлу. Затим је г. Томић прочитао присутнима беседу, коју је на скупштини требало да прочита Н>. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле, а коју у потпуности доносимо: Беседа Њ Кр. Вис. Кнеза-Намесника Павла ,,Пре него што би се прешло на даљи рад овог највишег органа Друштва, имам као претседник болну дужност да поменем Онога, који је до пре шест месеци био његов^велики и племенити заштитник. У Својој безграничној љубави према народу, будној и непрекидној бризи и старању за његово добро и напредак, Блаженопочивши Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ није губио из вида рад нашег Друштва. Високо ценећи улогу и значај установе Црвеног крста, Он је поред вршења владарске дужности у тешким и судбоносним данима нашег народа, пратио благотворан рад нашег Друштва, помажући и бодрећи га. Сетимо се Нзегових речи у писму, упућеном маја 1928 претседнику Друштва. Он у том писму вели: „Госиодине Претседниче, Командујући нашом славном војском 1912—1918 године, свакодневно сам се уверавао о великој помоћи Друштва Црвеног крста нашим! рањеницима и болесницима. Црвени крст је стизао у прави час у свакој беди и несрећи својом^ помоћи, видао тешке ране а болнима блажио болове. Борба наше војске и целога народа нашег, у којој су сва добра народна: и снага, и здравље, и целокупна имовина његова били принашани на жртву нашег највећег идеала уједињења — оставила је дубоке ожиљке и ране у народном телу и привредној снази народној. Остао нам је велики број инвалида и болесника, уцвељене сирочади, а друштвене и привредне недаће поратне такође су нам дале и не мањи број бедних и невољних. Потребни су нам, дакле, још већи напори у миру за уклањање штетних последица, за снажење и напредак нашег народа и државе, те да слободу и јединство очувамо, а народно благостање увећамо. Као високо национална установа, наш Црвени крст треба да постане моћан чинилац на културном, здравственом и друштвеном пољу развијања домовине Срба, Хрвата и Словенаца, и ваља да буде увек приправан да пружи хитну и обилату помоћ у свакоме месту, крају, кад каква недаћа загрози. Желим стога најлепши успех Црвеном крсту у окупљању одушевљених добровољних сарадника, да се његове идеје пронесу широм земље. Примите и саопштите свима члановима Мој поздрав. Александар" „Колико части и драгоценог признања за наше Друштво у овим речима. Колико племенитих осећања и жеља за успех у његовом раду. Посветимо стога за неколико тренутака наше мисли и наше осећаје Великом Покојнику. (Пауза од једног минута). Слава, драг и светао помен међу нама Блаженопочившем Краљу!... * 22 октобра прошле године преминуо је после дужег боловања почасни члан и бившк дугогодишњи претседник Друштва др. Милош Борисављевић, санитетски пуковник у пензији. Сем 1 тога, Друштво је изгубило у прошлој години још неколико заслужних чланова: Симу Протића, апотекара из Београда, Душана Рајчевића, професора Више педагошке школе у пензији, Босу Ранковић, добровољну болничарку, Стевана Илића, бившег претседника Одбора Друштва Црвеног крста у Алексинцу, Даринку Панић, претседницу Друштва „Српска мајка", Властимира Будимовића, управника Државне штампарије, Косту Приштевца, бившег управника „Паланачког кисељака" Црвеног крста, и друге. Дужност нам је да се са поштовањем сетимо ових примерних сарадника Друштва. Слава им! Пре годину дана, Блаженопочивши Краљ учинио Ми је велику част и радост, наименујући Ме претседником Друштва. Поносно сам се примио те дужности. Жеља Ми је била, да њој посветим што више пажње и труда.. Служба Краљевског Намесника и посведневни рад, који она изискује, спречавала Ме, да у раду Друштва учествујем онако и онолико, колико сам желео. То ипак неће умањити ни Моју пажњу, ни Моју љубав према Друштву, ни Моје настојање и старање, да одговорим жељи и аманету Блаженопочившег Краља и очекивањима вашим и осталих наших чланова и пријатеља. Идеја Црвеног крста задобила је до данас милионе оданих поборника, чији број непрестано расте, развијајући код њих осећај,

7