Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 209

неповерења људи, који трпе, као и демагошког злоупотребљавања беде других, чега се често лаћају поједине странке, чији је циљ само најниже партизанство. А ипак би бар на томе пољу сви требали пружити руке за заједнички рад, пошто се ради о најважнијој грани јавнога живота у којој, изнад свега, треба да говори срце и социјална свесност човека. У социјалној политици ради се о помоћи човека човеку, о помоћи у беди, страдању и трпљењу. И ако може бити негде, то је управо на овом пољу страначка злоупотреба највеће друштвено зло. Зато је предуслов успеха праве социјалнз политике и социјалног старања, настојање придобити за учешће на њеном спровођењу у дело припаднике свију класа и свију сталежа, без разлике на верско, политичко и народно припаДништво, и изградити у њима искрене сараднике за стално пробуђивање живе савзсти општина, срезова, бановина и државе. Зато смо ми у Прагу завели учешће и право одлучивања и лаичког елемента у појединим огранцима социјалног старања, односно социјалне бриге како ми називамо градску социјалну политику. Преставници свих странака и свих група, заједно са претставницима разних добротворних друштва, социјалних и здравствених, учествују активно у социјалној бризи и упозоравају на случајеве где је та помоћ потребна, лично истражују поједине случајеве социјалне беде, дају своје предлоге и формирају квартовне зборове, у којима се поједини случајеви реш!авају и одлучују о потреби и врсти помоћи, коју треба општина у конкретним случајевима да пружи. Та сарадња лаичког елемента широких маса грађанства на одлучивању у социјалном старању, како, када се ради о изради програма, тако и при решењу појединих конкретних случајева, гаранција је праведнијег решења њиховог као и контрола правилног тока и извор 1 поверења широких слојева, да надлежни комунални органи испуњавају своје дужности у области социјалне политике, и то непристрасно и искључиво у интересу градске целине. То суделовање претставника свих грађанских редова са стручним: званичним органима заштитило је социјалну политику и њену благотворну делатност од личног и страначког искоришћавања и злоупотребљавања. Сматрам, дакле, за један одчглавних услова за правилно извршавање задатака комунално-социјалне политике, да буде баг> та грана јавне делатности свим сретствима заштићена од каквих год злоупотреба,како од оних, који помоћ траже, тако и од оних који о њој одлучују. Сматрам да је основни, елементарни услов племените социјалне политике да пружање материјалне, здравствене или одгојне јавне помоћи не буде везано ни за какве страначке, политичке, котеријске, или

верске услове. Уобичајено куповање душа,зло употребљавање социјалне беде и недаћа трпљења у циљу однарођивања, политичке агитације или верских пропаганди, — највећа /е срамота савременог човека нашега века. Беда, глад, трпљење и несрећа не познају никаквих преграда; не сме их знати ни помоћ пружена против њих... Ако се желе, дакле, задаци савремене социјалне политике марљиво извршивати, потребно је пазити на све опасности, које у себи скривају сабирне потпорне акције, без потребног индивидуалног истраживања, и методе, које употребљава проста, лична милостиња. Она, додуше, настоји ублажити тренутне очаје социјалне немаштине, али уопште се не обазире на то да установи њене узроке и да их отстрани. Хуманизам милостиње ограничава се на тренутну помоћ и не брине се о

Једна социјална установа у Прагу. томе шта ће бити сутра. Нзен је психолошко-егоистички циљ у задовољењу и оглушивању своје властите савести и то само за тај часак. Та отужна милостиња ситих у стању је својом помоћи пре нашкодити него помоћи. Такве громадне акције псеудосоцијалног старања, у масама веома често деморалишу јавност, заводе је симулирању и отгжавају рад оним ерганизацијама правог социјалног старања које у својој планској делатности раде обазриво и стручно, осећајно али и строго. Социјална помоћ, ако желимо да буде корисна, мора доћи на време. То значи тада, када је најрационалнија, тада када је још могуће предупредити социјалну невољу (сиромаштво, незапосленост, неспособност за рад, туберкулозу итд.) или је бар у зачећу сузбити. То је, дакако, могуће само тада, када се установи социјални узрок, који угрожава појединце својим последицама. Тај узрок мора бити острањен, јер није довољно само острањивати и сузбијати знакове и симсттоме социјалне болести. Социјални случаји на око једнаки и једнаки по својим симптомима., у