Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИИЕ

Стр. 295

Колонијска сестра посећује свако колонијско одојче и дете у доугој години бар једанпут у недељи, старију децу бар сваке две до четири недеље. Деца која требају нарочито брижљиву негу, смештају се код најспособнијих хранитељица и што ближе диспанззру, а колонијска сестра мора их посесећивати што чешће (чл. 15). Ако се колонијско дете разооли, оно се лечи у колонијском диспанзеру, а када је то потребно, колонијски лекар посећује своје болесне штићенике и у кућама хранитељица (чл. 17). Нарочпто брижљивим хранитгљицама, шеф колониоје може давати ванредне награде (чл. 18). Дете се отпушта из колоније: кад родитељи то желе; кад је прошао уговорени рок; када се постигну за дете и ван колоније добри услови за егзистенцију; кад стање дечјег развитка тражи затворену заштиту у дечј,ем дому или болници; кад за платежно дете нису уплаћена два месечна оброка, а Колонија нема сопствених средстава да га издржава (чл. 19). Поред деце о којима је до сада било говора и која се зову „колонијска деца првог реда", у колонију се могу сместити и деца за коју родитељи или старатељи, сами директно плаћају хранитељици, а колонија само посредује избор хранитељице и дужна је да води надзор („Колонијска деца другог реда" (чл. 21 и 22). Деца коју смештају сами родитељи на подручју колоније, а без њзног знања и посредовања, добила су назив „колонијска деца трећег реда". За ту децу колонија нема обавезних дужности, али се препоручује да ипак и њихове хранитељице контролише и поучава. Ако се несумњиво установи да су деца држана рђаво, колонија је дужна да случај пријави власти, ради одузимања детета (чл. 22). Овде треба одмах приметити, да живе та деца под много горим условима него храњеници I и II реда. Мајке саме обично рђаво бирају хранитељице. Погађају се много за цену, постигну ниску месечну таксу, па хранитељице преМа томе веома мало пружају деци, и у материјалном и у моралном погледу. Хранитељице трећег реда често потсећају на „Енгелмахерице" — Храњеници III реда и депресивно дејствују на ниво неге и васпитања праве колонијске деце. Та опажања нису учињена само у нашој колонији (Београдског завода), него имамо сличне ц још горе иззештаје из неких других колонија у нашој земљи. Диспанзер колоније врши диспанзерску службу за сву деЦу и матере на територији колоније, по општим правилима те службе. Колоније са диспанзером треба да су расад-

ници дечје хигијене за ближу и даљу околину. (чл. 23). Колоније се првенствено оснивају у сеоским пределима. Диспанзери у већим градовима могу имати два одељења: градско и сеоско. Ако је сеоска колонија много удаљена од диспанзера у граду, она мора имати свој сопствени дечји диспанзер, т.ј.: а) дечју поликлинику, која ради сваког дана, и б) саветовалиште за матере и децу, које ради 12 пута недељно. Такво сеоско одељење колоније мора имати и свога лекара и своју заштитну сестру (чл. 24). Одељења наше колоније и њихова међусобна веза. На основу наведених законских прописа, организована је и ради колонија Завода за здравствену заштиту матера и деце у Београду. Она и стално одржава своје градско и сеоско одељење. Деца се смештају у једном или другом, према дужини бора,вка у колонији који се предвиђа (на краћи боравак у градско, на дужи у сеоско одељење), према стању здравља и развитка (слабија и болешљивија деца, као и одојчад, у градско одељење, ради лакше стручно-педијатријске помоћи). Према потреби и према изменама у стању деце, она се и премештају из једног одељења у друго. Увек настојавамо да што већи број мале деце буде смештен на селу, јер Сматрамо да је једноставан начин живота на селу нарочито подесан за мало дете, да ту црпи своје прве утиске о животу и оспособи се за тежак будући самосталан живот који већину те деце чека. Сем тога, колонији придајемо нарочиту важност као расаднику дечје хигијене на селу. И коначно, ако што више деце сместимо на селу, где су хранитељице јевтиније, наша ограничена буџетска средства нам дозвољавају да примимо већи број деце у колонију бесплатно или са сниженом пристојбом. Насеље градског одељења. Градско одељење смештено је у београдским предграђима: Вождовац, Душановац и Пашино Брдо, која се непосредно додирују. Та три предграђа налазе се на периферији, тамо где реон Београда већ има у пола сеоски карактер. Фабрика у томе крају нема, а исто тако нема ни великих пролазних прашњавих друмова, те је ваздух чист. Хранитељице станују већином у малим кућама, које нису много насељене, које већином имају баште, разног цвећа и воћа. Иако су сиромашног стања, хранитељице одржавају у кући ред и чистоћу, која има обележје градске културе. У њиховим кућама, колонијска деца показују врло добар напредак и у телесном прав-