Opštinske novine

3

БЕОГР АДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 299

Дин. 3.600.—; Друштво за чување народног здравља Дин. 4.000.—; Саме мајке Дин. 6.652,Свега прихода Дин. 249.051,44 У исто време, колонија је имзае ове расходе: 1) лични расходи: Награда лекару сеоског одељења Дин. 7.200.— ; плата сестри сеоског одељења Дин. 15.195.— ; хранарина сестри сеоског одељења 1.800.—; плата сестри градског одељења Дин. 14.950.—, укупно: Дин. 39.145.—. 2) материјални расходи: Награде хранитељицама у сеоском одељењу 87.915,10;, награда хранитељицама у градском одељењу 107.990,15; трошкови за набавку рубља и одела за децу 23.543.—; лекови за децу у сеоском одељењу 802.74.— ; лекови за децу у градском одељењу 119,41.—; дрва за огрев сеоског саветовалишта 490.—; прање рубља сеоског саветовалишта 83.—; путни трошкови за пренос деце 202.— канцеларијски трошкови и псштарина 1040,— 222.185,40. Свега расхода Дин. 261.330,40. Просечно је било 54—55 деце дневно у колонији. Тачан број дана боравка све деце у колонији (број обскрбних дана) био је у сеоском одељењу 10.592^ у градском 9261, укупно 19.853. Поучно је упорсђење трошкова издржавања деце у колонији са трошковима издр Ј жавања у домовима за одојчад и малу децу. Упоредићемо са колонијом један добар такав дом и један сасвим рђав. „Дом материнског удружења" у Београду, у 1933/34 буџетској години, показује 271. 354,45 дин. личних и 719.319,43 дин. материјалних, укупно 990 673,88 дин. редовних расхода. Дневно је неговано у Дому просечно 86 одојчади и мале деце до три године. Смртност је износила, у 1933 — 3,1 °/о, а за последњих 7 година просечно 7,3% све у дому неговане деце. „Находиште" у Котору, у 1933 буџетској години, имало је буџетом предвиђено 42.500 личних и 287.500.— материјалних, укупно 330.000.- дин. расхода. Дневно је неговано у находишту око 40 одојчади и мале деце. Смртност је износила, у 1933 год., 70»/о, а за : 14 година (1919—1932), смртност је износила 90 6/о све у находишту неговане деце. Издржавање једног детета је просечно коштало: диевио месечио годишње У „Дому матер. удружења" у Београду 31.72 96^,29 11.519,16 У „Находишту" у Котору (приближно) 22,60 687,60 8 250,У нашој „колонији,, 13,27 398,08 4.843,27 Опште је позната и призната чињеница да заштита деце у добрим домовима за одојчад и малу децу, који својим питомцима заиста очувају здравље и живот, не може бити јевтина. Заједнички боравак великог броја деце

у најнежнијем добу старости ванредно је опасан по децу, ради лаког разбољевања од инфективних болести, честих поремећаја исхраке и варења, необичне осетљивости према грешкама у нези и т. д. Због тога је неприкосновен постулат, да такви заводи морају бити на вишку хигијене, која је скупа, и да смеју запослити само првокласан и стручно добро школован персонал, и то у доста великом броју. Горе цитирано находиште је, за данашње време, један страшан парадокс, управо трагичан куријозум. Сразмерно високи трошкови иду у њему заједно са огромном смртношћу деце. Находиште није уређено сходно својој сврси, нема стручног вођства, ни стручног персонала. Сем тога, персонал је и недовољан по броју. Новац се троши, већим делом, сасвим узалудно. Ако је циљ дечје заштите да деца којима је потребна јавна помоћ у што већем броју умиру, то би се могло постићи и без оволиких трошкова. Дечја хигијена у породици је много јевтинија него у заводу. Релативна изолованост детета, индивидуална нега, живот у природној средини и пожртвованост која има дубоких корена у материнској природи женз која дете индивидуално негује: то су главни узроци јевтиноће. Човечанство би било већ одавно изумрло, кад би за нзгу деце у породици важила сва она скупа хигијенска правила која, нажалост, морају да важе за колективну негу деце у заводима. : Иако су много скупи, домови за одојчад и малу децу ипак морају да постоје. Није свако дете способно да се смести у туђу породицу. Одојче у првим месецима, недоношче, слабуњаво и болешљиво дете спада у дом, а никако у колонију. Ту је наведен само један мали део неопходних разлога за пријем у домове. ■ ; Ј Али кроз целокупну дечју заштиту треба неминовно да се спроведе принцип, да дете сме само толико да остаје у дому колико му је неопходно потребно, па ни један дан више. Ако се оно издржава из јавних средстава, оно после тога спада у колонију. За трошкове једног детета у дому може се најмање двоје деце издржавати у колонији. Поред јевтиноће, за колонијски облик збрињавања старије одојчади и мале деце говоре још и многе друте околности. Горе смо видели колико колоније могу бити корисне за нормалан телесни и душевни развитак храњеника. Али колоније, ако су на висини свога задатка, могу имати још и шири значај. Колонија као расадннк дечје хигијене. Горе је већ кратко поменуто да има наша колонија великог утицаја на становништво села, у погледу хигијене стана. Куће хранитеиљца добиле су дрвени под, ред и чистоћа